ЗЛОЧИН ИЗ 2004. ЈЕРМЕНЕ ЈЕ ДИГАО НА НОГЕ: Маргарјан (25) је отишао у Будимпешту да учи енглески, вратили га искасапљеног
Злочин који Јермени никада неће опростити нити заборавити
Гурген Маргарјан (26. септембар 1978. - 19. фебруар 2004.) био је поручник јерменске војске, којег је у Будимпешти, у Мађарској, 19. фебруара 2004. године убио Рамил Сафаров, поручник азербејџанске војске. У септембру 2013. године у Јеревану је откривен споменик посвећен Маргарјану.
Потрага за балансираним животом је могућа мисија: Откријте мале ствари које ће вас учинити срећним
БОСАНАЦ ПАТЕНТИРАО НУКЛЕАРНУ БОМБУ: Ово откриће може променити свет који познајемо
ПОЉСКА СПРЕМА ОДМАЗДУ: Осветиће се Русији због данашње одлуке, а онда је Меркелова рекла шта има
Маргарјан је рођен у Јеревану, главном граду Јерменије. Средње образовање стекао је у школи бр. 122 у Јеревану, а потом је дипломирао на Државном инжењерском универзитету у Јерменији са дипломом инжењера. По завршетку обавезног војног рока од 1999. до 2001. године, постао је официр у Министарству одбране Јерменије у чину поручника.
Дана 11. јануара 2004. године отпутовао је у Будимпешту у Мађарску, да би учествовао на тромесечном курсу енглеског језика који је био део НАТО-овог програма Партнерство за мир.
Његов колега учесник курса, азербејџански поручник Рамил Сафаров, га је 19. фебруара отео док је спавао. Убиство се догодило у 5 сати ујутру, док је жртва спавала.
Мађарски цимер Маргарјана, Балаш Кути, сећа се да је 18. фебруара увече попио чај и легао у кревет, пошто је имао температуру, док се Маргарјан заузео за учење.
Око 21:30 сати, Маргарјан је отишао да посети другог учесника програма из Јерменије, Хајка Макучјана, који је боравио у другој соби.
Кути се не сећа када се Маргарјан вратио, али рано ујутру осетио је да је неко упалио светло. Мислио је да се Гурген вратио у собу, али након што је чуо неке пригушене звуке, окренуо је главу од зида и угледао Сафарова како стоји поред Маргарјановог кревета са дугом секиром у рукама:
- Тада сам схватио да се догодило нешто страшно јер је свуда било крви. Почео сам да вичем на Азербејџанца, позивајући га да то заустави. Рекао је да нема проблема са мном и да ме неће дирати, исекао је Гургена још пар пута и отишао. Израз његовог лица био је као да му је драго што је завршио нешто важно - рекао је ужаснут призором Балаш Кути.
Постмортем обдукцијом је закључено да је Сафаров задао шеснаест удараца у лице Маргарјану, готово одвојивши главу од тела.
Потом је на брифингу који је одржала мађарска полиција речено да је Маргарјан такође неколико пута убоден ножем у груди. Након што је убио Маргарјана, Сафаров је наставио са својим планом да убије Макучјана, али је открио да су му врата закључана.
У међувремену је Кути истрчао из своје собе и позвао полицију, која је одмах стигла на место догађаја и ухапсила Сафарова. Током испитивања признао је да је убио Маргарјана.
Будимпештански полицајац коментарисао је да је убиство извршено "са невиђеном окрутношћу", додајући "поред бројних рана ножем на грудима, жртвина глава је практично одсечена од тела".
Током суђења, адвокати Сафарова покушали су да убеде судију да је он психички неурачунљив и тврдили су да пати од посттрауматског стресног поремећаја. Они су тврдили да је он прошао кроз психолошку трауму током Првог рата за Нагорно-Карабах.
Међутим, ово је у супротности са изјавом коју је Сафаров дао када је рекао да је студирао у азербејџанској престоници Бакуу и у Турској од 1992. до 1996. Преглед менталног здравља који је обавио азербејџански лекар закључио је да он није "потпуно здравог разума".
Још једно испитивање показало је да је Сафаров у време убиства био стабилног ума, а судија је одлучио да верује у ову процену. Азербејџански лекар је, на основу наводних личних разговора са Сафаровим, тврдио да његови мотиви проистичу из његовог уверења да је Маргарјан вређао (у неким верзијама и да је уринирао) на азербејџанску заставу пред осталим учесницима НАТО семинара.
Међутим, и током испитивања и на суђењу, Сафаров је рекао да је убио Маргарјана само зато што је Јерменин. Одбрана током суђења никада није позвала сведоке да поткрепе ове наводе на суду, а адвокати тужилаштва снажно оспоравају да су се они догодили.
Суд је 16. априла 2006. године осудио Сафарова на доживотни затвор без могућности жалбе до 2036. Судија Андрас Васкути као разлоге за казну навео је предумишљену природу и бруталност злочина и чињеницу да се Сафаров није покајао за своја недела.
Дана 22. фебруара 2007. године, мађарски суд је потврдио пресуду након жалбе адвоката Сафарова.
Крајем августа 2012. године, мађарске власти су се сложиле да пусте и изруче Сафарова Азербејџану да тамо одслужи остатак казне.
Иако је мађарска влада изјавила да је од азербејџанске владе добила уверавања да ће казна бити извршена, председник Илхам Алијев је одмах по доласку Сафарова у Баку издао помиловање и наложио да се "ослободи казне".
Сафаров је од тада унапређен у чин мајора и пружен му је смештај од азербејџанске владе.
Године 2004, након убиства, Министарство спољних послова Јерменије изразило је огорчење и жестоко осудило злочин, наводећи да "очекује да ће међународне организације овај злочин проценити на одговарајући начин и реаговати. Истовремено, захтевамо да мађарске власти да казни починиоца у максималној мери закона. Министарство спољних послова Јерменије изражава саучешће породици, рођацима и колегама поручника Гургена Маргарјана."
Дана 31. августа 2012. године, по премештању Сафарова у Азербејџан и његовом помиловању, тадашњи јерменски председник Серж Саргсјан објавио је да Јерменија обуставља дипломатске односе и све званичне контакте са Мађарском.
Азербејџански политиколог Зардушт Ализаде рекао је да би Сафаров био национални херој, да није препознат као неко ко је починио злочин, због чега мора бити кажњен.
Елмира Сулејманова, повереница за људска права (омбудсман) Азербејџана, изјавила је да је Сафаровљева казна престрога и да "Сафаров мора да постане пример патриотизма за азербејџанску омладину".
Фуад Агајев, истакнути азербејџански правник рекао је да Азербејџанци "морају хитно да зауставе ову тренутну кампању за подизање Сафарова у ранг националног хероја. Он није херој."
Судски поступак, Макучјан и Минасјан против Азербејџана и Мађарске, покренут је пред Европским судом за људска права и о њему је одлучено 2020. године, правноснажном пресудом Азербејџан је крив за своје одлуке у поступању према Сафарову, али у великој мери ослобађајући Мађарску за њен део у премештању осуђеног убице у његову земљу.
Маргарјаново тело је пребачено назад у Јерменију и сахрањено на војном гробљу Јераблур.
У септембру 2013. године Артуш Маргарјан, отац Гургена Маргарјана, био је хоспитализован. Према јерменским изворима, Маргарјан је покушао да изврши самоубиство узастопним убадањем ножа у стомак.
Оперисан је у Медицинском центру Малатија у Јеревану и због претходних компликација његово стање је првобитно наведено као критично. Током наредних неколико дана његово стање је стабилизовано. Извори још нису навели разлог за покушај самоубиства.
Гурген Маргарјан је постхумно одликован Медаљом за храброст Јерменије 2005. године, а домовини је служио од 1999. до своје смрти 2004. године у рангу поручника. Убијен је у време када је имао 25 година.
Вести о дешавањима у Нагорно-Карабаху можете прочитати ОВДЕ.
