Највећа земља на Блиском истоку се подигла на ноге, а ово су главни разлози
Антивладини протести у Ирану, који су започели 28. децембра, представљају најодважнији изазов клерикалној власти у Техерану још од 2009. године.
Иако су протести у Ирану ретки, а безбедносне службе свуда присутне, ипак су десетине хиљада људи изашле на демонстрације. За разлику од прореформских протеста из 2009. године, који су избили због поновног избора Махмуда Ахмединежада за председника, ови садашњи су изгледа спонтанији и не чини се да их оркестрирају лидери који се могу идентификовати и похапсити.
Држава у којој је ВАНРЕДНО СТАЊЕ постало трајно, а сада је њен председник донео нови декрет
Иран🇮🇷ианс аре оут ин support оф their system & the супреме Леадер оф the Исламиц Републиц they all chanted. И think ит will бе difficult фор инфилтраторс анд агентс то дестабилизе Иран 🇮🇷 Иранианс аре Унитед @realDonaldTrump @POTUS @KingSalman @UN @EuropeanUnion @shabbirh pic.twitter.com/XeX80DmRzg— схуаиб ахмад (@Sh4Zk) 03. јануар 2018.
Широм земље тражи се крај економским тешкоћама и корупцији, што су посебно осетљиве теме у Ирану чије руководство, изникло из Исламске револуције, у којој је срушен шах, тај догађај из 1979. године често описује као револт сиромашних против експлоатације и угњетавања.
Израел дао рок Африканцима да напусте земљу: Затвор или 3.500 долара и авионска карта
Иако разне класе друштва имају различите захтеве, на снимцима друштвених мрежа највише се виде млади људи из редова радничке класе. То би могли бити опасније по власти које сиромашније слојеве становништва сматрају лојалнијим, за разлику од средње класе која је на улице изашла 2009. године.
МоА:
Иран - Few Протестс - Соме Риотс - У.С. Препарес The Next Пхасеhttps://t.co/tyMkrju2EK pic.twitter.com/8elYoqVmAQ— Моон оф Алабама (@MoonofA) 03. јануар 2018.
Према званичним подацима, овог пута 90 одсто ухапшених су млађи од 25 година. Многи млади су више заинтересовани за посао и промене, него за исламски идеализам и антизападно расположење, коме је наклоњена стара гарда.
Снаге безбедности могу и даље да рачунају да могу да сузбију немире, пошто ниједна политичка групација није отворено стала иза протеста, а немају ни јаке радничке синдикате да их подрже. Главни изазов владе у Техерану јесте да нађе начин да сузбије протесте без изазивања већег гнева демонстраната, пошто су већ забележени напади на полицијске станице, банке и џамије.
Позив на хитну акцију: Америчка амбасадорка тражи ванредну седницу Савета безбедности због Ирана
Досад, иако је запрећено оштрим мерама, власти су у пракси биле углавном суздржане: ухапсиле су стотине људи, али нису ангажовале елитне снаге - Револуционарну гарду и милицију Басиџ - које су коришћене за гушење ранијих немира.
Chants оф "Sorry Seyyed Али [Кхаменеи], it's тиме фор you то го" & "#FreeIran". Браве Иранианс таке то the стреетс оф Схахреза (централ #Iran) онце агаин он Day 6 оф #IranProtests фор #RegimeChange. Фоотаге цоминг through виа #MEK ацтивистс w/t delay дуе то интернет блацкоут pic.twitter.com/VnZS5eIU7d— М. Ханиф Jazayeri (@HanifJazayeri) 03. јануар 2018.
Наставак демонстрација би, међутим, могао да натера владу да другачије делује. Ирански лидери верују да могу да рачунају на подршку многих из генерације која је у младости 1979. године извела револуцију, због њихове идеолошке привржености и економских добитака под исламском влашћу, сматрају аналитичари.
Најбизарнији обичаји широм света: За следећа веровања још нисте чули
Иако Иранци широм земље траже веће плате и окончање корупције, са ширењем протеста гнев се усмеравао на верски естаблишмент.
Многи, такође, преиспитују иранску спољну политику на Блиском истоку, као што су интервенције у Сирији и Ираку, борба око утицаја са Саудијском Арабијом или финансијска подршка Палестинцима и либанском шиитском Хезболаху, сматрајући да влада треба да се усмери на домаће економске проблеме.
Председник Хасан Рухани 2015. године постигао је споразум са светским силама да заустави нуклеарни програм земље у замену за укидање већине међународних санкција, иако није успео да испуни обећање о просперитету.
Стање привреде се, ипак, поправило, инфлација је пала на једноцифрену први пут за четврт века, бруто домаћи производ скочио је за 12,5 одсто, иако је готово све то последица раста извоза нафте.
Тај раст је, међутим, био сувише спор за више од 80 милиона становника Ирана где је незапосленост 12,6 одсто.