НАПАД ИРАНА "СПАСАО" НЕТАЊАХУА? Израелски премијер био готов, Американци желели да га се "реше"?

Истог дана Израел је напао ирански дипломатски комплекс у Дамаску, убивши вишег генерала, најмање шест других официра и прекршивши правне конвенције које забрањују нападе на амбасаде. Израел се неубедљиво правдао да је Иран претворио ту конзуларну зграду у истурени војни положај.

Иран је обећао одмазду, иако су у прошлости таква обећања више била речи него дела. Изван Ирана напад на Дамаск био је засењен бесом због убиства тима из Светске централне кухиње, америчке добротворне установе.

Бела кућа је издала љутито саопштење председника Бајдена, који је био „згрожен и скрхан".

Тај инцидент није био изолован, јер Израел није чинио довољно ни да заштити хуманитарне раднике или палестинске цивиле.

У телефонском разговору са премијером Бењамином Нетањахуом он је захтевао огромне уступке - да Газа буде обасута хуманитарном помоћ, да Израел отвори више граничних прелаза, као и луку за контејнере у Ашдоду.

Нетањаху је обећао да ће се ствари променити, али Израел је одуговлачио.

Поред тога што је осећао незадовољство из Беле куће, Нетањаху се налазио и под притиском ултранационалистичких екстремиста чија подршка у израелском парламенту одржава његову коалицију на власти.

Они не само да се противе слању хуманитарне помоћи у Газу, већ верују и да је рат пружио Израелу прилику да поново насели Газу Јеврејима.

Америка је појачавала притисак
 

У четвртак је Саманта Пауер, главна америчка хуманитарна званичница, рекла да је „сасвим могуће" да је глад већ почела да захвата делове Газе.

Постало је очигледно пријатељима Израела, баш као и његовим непријатељима, да је његова шестомесечна опсада Газе створила тренутно најтежу кризу несташице хране на свету.

Дошло је до нових спекулација да ће САД поставити услове за употребу оружја које шаље Израелу.

У суботу ујутро, само неколико сати пре иранског напада на Израел, Њујорк тајмс је писао о растућем незадовољству, нарочито међу истакнутим демократама у америчком Конгресу, које позивају на паузу у снабдевању Израела оружјем и критикују Нетањахуа.

Под насловом „Војна помоћ Израелу не сме бити безусловна", уреднички колегијум листа напао је Нетањахуа и екстремисте у његовој влади због кршења „везе од поверења" са Америком.

Америчка лојалност према Израелу и његовом праву да се брани не значи да Бајден „треба да дозволи Нетањахуу да игра циниче двоструке игре", писало је у тексту.

А онда је први директни напад Ирана на Израел у историји пружио сламку спаса премијеру. САД и други западни савезници помогли су Израелу да обори више од 300 дронова и пројектила које је испалио Иран.

Ниједан арапски вођа није био оштрији критичар израелског рата у Гази од јорданског краља Абдулаха.

Али јорданске ваздухопловне снаге су се придружиле тој операцији, обарајући пројектиле који су летели за Израел.

Позиве да се поставе услови за војну помоћ Израелу заменили су одлучни изрази солидарности.

Преокрет после израелског напада
 

Газа је престала да се појављује у новинским насловима, макар на дан-два. Али притисак на премијера се променио - он није нестао.

Наредни потези Израела би само могли додатно да га учврсте.

Бајден је врло недвосмислено ставио до знања шта мисли да треба да се деси следеће - Израел треба да прогласи победу и не узврати ударац.

Поновио је да је подршка Америке Израелу „челично чврста".

Председник и његова администрација радили су вредно на спречавању ширег рата на Блиском истоку, упркос томе што су упорно слали масивне пошиљке оружја Израелу која су се користила у катастрофалне и смртоносне сврхе у Гази.

Од октобра је Израел прихватао оружје и дипломатску подршку која је уз њега ишла и игнорисао Бајденова упозорења да не поштује обичаје ратовања и заштиту цивила.

Само неколико дана после до сада невиђене војне сарадње његових савезника против Ирана, Израел поново делује решено да игнорише не само савете Бајдена да не узврати ударац, већ и других земаља које су му помогле у суботу увече.

Баш као и Бајден, британски премијер Риши Сунак и француски председник Емануел Макрон послали су борбене авионе, осудили Иран и позвали Израел да не узврати.

Они се противе уверењима у Израелу да опстанак земље зависи од одговора на нападе свом силом, као и ставу Нетањахуа да је Иран Израелов најопаснији непријатељ, чврсто решен да уништи јеврејску државу.

Скривени рат изашао из сенке
Сада, после много година непријатељстава од Исламске револуције из 1979. године, Иран је први пут покренуо директан напад на Израел.

Израел је саопштио да питање није да ли ће узвратити, већ када и како.

Ратни кабинет разматра како то да ураде, а да не изазову тотални рат.

Кад се све сабере и одузме, међутим, било који напад ће се коцкати са тим да ни Иран не жели тотални рат и да ће одговорити у складу с тим. То је опасна претпоставка.

Обе стране су већ лоше процениле намере ове друге. Још једном су Бењамин Нетањаху и његова влада чврсто решени да игноришу жеље савезника који су уложили додатни напор да помогну Израелу против његових непријатеља.

Његови ултранационалистички савезници захтевају разорни напад на Иран. Један од њих је рекао да Израел треба да „подивља".

Истовремено, хуманитарна катастрофа се наставља у Гази. Израелска војска и даље оперише у Гази и убија цивиле.

Смртоносно насиље између Палестинаца и јеврејских досељеника поново је плануло на Западној обали.

Израелски погранични рат са Хезболахом могао би брзо да ескалира. Иран се зарекао да ће одговорити јаче ако га Израел нападне.

Шеф генералштаба његових оружаних снага Хусен Бакери рекао је да је напад на Израел био „сведен" и обећао „много јачи" одговор ако Израел узврати.

Американци су саопштили да неће помагати ако Израел нападне Иран.

Али тешко је поверовати да ће Бајденова дефиниција „челично чврсте" лојалности израелској безбедности задржати САД на ободима ако Иран одговори на израелски одговор још једним властитим нападом.

Понирање ка ширем рату на Блиском истоку и све дубљој светској кризи се наставља.

Србија Данас/Блиц