NAPAD IRANA "SPASAO" NETANJAHUA? Izraelski premijer bio gotov, Amerikanci želeli da ga se "reše"?

Istog dana Izrael je napao iranski diplomatski kompleks u Damasku, ubivši višeg generala, najmanje šest drugih oficira i prekršivši pravne konvencije koje zabranjuju napade na ambasade. Izrael se neubedljivo pravdao da je Iran pretvorio tu konzularnu zgradu u istureni vojni položaj.

Iran je obećao odmazdu, iako su u prošlosti takva obećanja više bila reči nego dela. Izvan Irana napad na Damask bio je zasenjen besom zbog ubistva tima iz Svetske centralne kuhinje, američke dobrotvorne ustanove.

Bela kuća je izdala ljutito saopštenje predsednika Bajdena, koji je bio „zgrožen i skrhan".

Taj incident nije bio izolovan, jer Izrael nije činio dovoljno ni da zaštiti humanitarne radnike ili palestinske civile.

U telefonskom razgovoru sa premijerom Benjaminom Netanjahuom on je zahtevao ogromne ustupke - da Gaza bude obasuta humanitarnom pomoć, da Izrael otvori više graničnih prelaza, kao i luku za kontejnere u Ašdodu.

Netanjahu je obećao da će se stvari promeniti, ali Izrael je odugovlačio.

Pored toga što je osećao nezadovoljstvo iz Bele kuće, Netanjahu se nalazio i pod pritiskom ultranacionalističkih ekstremista čija podrška u izraelskom parlamentu održava njegovu koaliciju na vlasti.

Oni ne samo da se protive slanju humanitarne pomoći u Gazu, već veruju i da je rat pružio Izraelu priliku da ponovo naseli Gazu Jevrejima.

Amerika je pojačavala pritisak
 

U četvrtak je Samanta Pauer, glavna američka humanitarna zvaničnica, rekla da je „sasvim moguće" da je glad već počela da zahvata delove Gaze.

Postalo je očigledno prijateljima Izraela, baš kao i njegovim neprijateljima, da je njegova šestomesečna opsada Gaze stvorila trenutno najtežu krizu nestašice hrane na svetu.

Došlo je do novih spekulacija da će SAD postaviti uslove za upotrebu oružja koje šalje Izraelu.

U subotu ujutro, samo nekoliko sati pre iranskog napada na Izrael, Njujork tajms je pisao o rastućem nezadovoljstvu, naročito među istaknutim demokratama u američkom Kongresu, koje pozivaju na pauzu u snabdevanju Izraela oružjem i kritikuju Netanjahua.

Pod naslovom „Vojna pomoć Izraelu ne sme biti bezuslovna", urednički kolegijum lista napao je Netanjahua i ekstremiste u njegovoj vladi zbog kršenja „veze od poverenja" sa Amerikom.

Američka lojalnost prema Izraelu i njegovom pravu da se brani ne znači da Bajden „treba da dozvoli Netanjahuu da igra ciniče dvostruke igre", pisalo je u tekstu.

A onda je prvi direktni napad Irana na Izrael u istoriji pružio slamku spasa premijeru. SAD i drugi zapadni saveznici pomogli su Izraelu da obori više od 300 dronova i projektila koje je ispalio Iran.

Nijedan arapski vođa nije bio oštriji kritičar izraelskog rata u Gazi od jordanskog kralja Abdulaha.

Ali jordanske vazduhoplovne snage su se pridružile toj operaciji, obarajući projektile koji su leteli za Izrael.

Pozive da se postave uslovi za vojnu pomoć Izraelu zamenili su odlučni izrazi solidarnosti.

Preokret posle izraelskog napada
 

Gaza je prestala da se pojavljuje u novinskim naslovima, makar na dan-dva. Ali pritisak na premijera se promenio - on nije nestao.

Naredni potezi Izraela bi samo mogli dodatno da ga učvrste.

Bajden je vrlo nedvosmisleno stavio do znanja šta misli da treba da se desi sledeće - Izrael treba da proglasi pobedu i ne uzvrati udarac.

Ponovio je da je podrška Amerike Izraelu „čelično čvrsta".

Predsednik i njegova administracija radili su vredno na sprečavanju šireg rata na Bliskom istoku, uprkos tome što su uporno slali masivne pošiljke oružja Izraelu koja su se koristila u katastrofalne i smrtonosne svrhe u Gazi.

Od oktobra je Izrael prihvatao oružje i diplomatsku podršku koja je uz njega išla i ignorisao Bajdenova upozorenja da ne poštuje običaje ratovanja i zaštitu civila.

Samo nekoliko dana posle do sada neviđene vojne saradnje njegovih saveznika protiv Irana, Izrael ponovo deluje rešeno da ignoriše ne samo savete Bajdena da ne uzvrati udarac, već i drugih zemalja koje su mu pomogle u subotu uveče.

Baš kao i Bajden, britanski premijer Riši Sunak i francuski predsednik Emanuel Makron poslali su borbene avione, osudili Iran i pozvali Izrael da ne uzvrati.

Oni se protive uverenjima u Izraelu da opstanak zemlje zavisi od odgovora na napade svom silom, kao i stavu Netanjahua da je Iran Izraelov najopasniji neprijatelj, čvrsto rešen da uništi jevrejsku državu.

Skriveni rat izašao iz senke
Sada, posle mnogo godina neprijateljstava od Islamske revolucije iz 1979. godine, Iran je prvi put pokrenuo direktan napad na Izrael.

Izrael je saopštio da pitanje nije da li će uzvratiti, već kada i kako.

Ratni kabinet razmatra kako to da urade, a da ne izazovu totalni rat.

Kad se sve sabere i oduzme, međutim, bilo koji napad će se kockati sa tim da ni Iran ne želi totalni rat i da će odgovoriti u skladu s tim. To je opasna pretpostavka.

Obe strane su već loše procenile namere ove druge. Još jednom su Benjamin Netanjahu i njegova vlada čvrsto rešeni da ignorišu želje saveznika koji su uložili dodatni napor da pomognu Izraelu protiv njegovih neprijatelja.

Njegovi ultranacionalistički saveznici zahtevaju razorni napad na Iran. Jedan od njih je rekao da Izrael treba da „podivlja".

Istovremeno, humanitarna katastrofa se nastavlja u Gazi. Izraelska vojska i dalje operiše u Gazi i ubija civile.

Smrtonosno nasilje između Palestinaca i jevrejskih doseljenika ponovo je planulo na Zapadnoj obali.

Izraelski pogranični rat sa Hezbolahom mogao bi brzo da eskalira. Iran se zarekao da će odgovoriti jače ako ga Izrael napadne.

Šef generalštaba njegovih oružanih snaga Husen Bakeri rekao je da je napad na Izrael bio „sveden" i obećao „mnogo jači" odgovor ako Izrael uzvrati.

Amerikanci su saopštili da neće pomagati ako Izrael napadne Iran.

Ali teško je poverovati da će Bajdenova definicija „čelično čvrste" lojalnosti izraelskoj bezbednosti zadržati SAD na obodima ako Iran odgovori na izraelski odgovor još jednim vlastitim napadom.

Poniranje ka širem ratu na Bliskom istoku i sve dubljoj svetskoj krizi se nastavlja.

Srbija Danas/Blic