НАТО неће бранити Данску ако САД нападну Гренланд? Трамп има четири сценарија како да освоји највеће острво на свету

Иако га тада готово нико није озбиљно схватао, након инвазије на Венецуелу и хапшења тамошњег председника Николаса Мадура, могућност упада на арктичку територију сада делује апсолутно вероватно. Постоје четири сценарија на основу којих би могао то да учини.

Трамп је годинама мењао мишљење о томе зашто му је потребан Гренланд, а сада истиче да је разлог "национална безбедност" јер се "тамо налази много кинеских и руских бродова". У својој недавној књизи "Дакле, желите да поседујете Гренланд?" ("Со You Want то Own Греенланд?") аналитичарка поларне геополитике Елизабет Бјукенан тврди да је овај став потпуно логичан.

Нук, главни град Гренланда, значајно је ближи источној обали САД него копненој Данској, а америчке администрације дуго посматрају ово острво као незамењиву базу за откривање и пресретање претњи са североистока.

Бјукенанова тврди да је острво "савршено позиционирано", не само за системе раног упозоравања на ракете, већ и за потенцијалне нуклеарне "објекте за секундарни удар" у очекивању евентуалног сукоба са Русијом. САД су такође озбиљно узнемирене због кинеског уласка у Арктик и могућности да ово место постане одлучујуће поприште у глобалном поморском надметању две суперсиле.

Неки сматрају да Трамп, искусан магнат у некретнинама, у суштини жели територију због самог поседовања, као да је реч о врсти "посла с некретнинама", а додатно га привлачи и чињеница да је Гренланд богат ретким минералима и фосилним горивима, укључујући и нафту.

Елизабет Бјукенан, која је и старији истраживач у Аустралијском институту за стратешке политике у Канбери, не верује да би, ако би дошло до директног сукоба око Гренланда, остатак НАТО савеза или Европска унија (ЕУ) устали у одбрану Данске.

Постоје четири сценарија на који би Трамп могао да оствари своје циљеве, пише "Тајмс".

Сценарио 1: инвазија

Као најмоћнија војна сила на свету суочена са удаљеном, ретко насељеном и слабо брањеном територијом, нема сумње да би САД биле способне да силом заузму Гренланд. Мало аналитичара очекује да би Гренланд или његови европски савезници пружили отпор, јер би тај потез, како је у понедељак рекла данска премијерка Мете Фредериксен значио "крај НАТО-а".

Ипак, окупација територије савезника (и САД и Гренланд су чланице НАТО) била би потпуно другачија од инвазије на Каракас, како у стратешком, тако и у оперативном смислу - пре свега због удаљености острва и ограниченог искуства америчких оружаних снага у борби под тако екстремним временским условима.

Све и да операција прође без проблема, Американцима би било тешко да искористе Гренланд у потпуности јер би потенцијално велики број Гренланђана могао да их доживљава као окупаторе. И на крају, Русија и Кина би могле да предузму одређене кораке да заштите сопствене интересе на Арктику, што доводи до трке у наоружању у поларном простору и на крају поткопава безбедност саме Америке.

Сценарио 2: принуда

Из тих разлога, већина аналитичара сматра да, ако Трамп заиста жели да Гренланд припоји САД, много је вероватније да ће то покушати кроз друге методе, користећи претњу војном интервенцијом као средство преговарања.

Он има много средстава на располагању. Најочигледније је новац. Његови претходници су бар три пута хтели да понуде Данској да од ње купе Гренланд - 1867, 1910. и 1946. године.

Међутим, Данци су одбацили ту идеју још 2019. С друге стране, Гренланђани би могли да буду отворенији. Трамп је 2025. обећао да ће уложити "милијарде долара за отварање нових радних места" и да ће учинити да се острвљани обогате. За територију са 57.000 становника и БДП-ом мањим од 3 милијарде фунти, која је готово у потпуности зависна од рибарства и субвенција из Копенхагена, таква понуда би могла да буде примамљива.

Могуће је да би притисак могао бити појачан у наредним месецима, посебно док Данци и остали Европљани очајнички покушавају да задрже САД у НАТО-у и да избегну америчко-руску договорену поделу утицаја око Украјине.

Сценарио 3: слободно удруживање

"Економист" је у уторак известио да амерички званичници раде на потенцијалном споразуму према којем би Гренланд потписао "споразум о слободном придруживању" са САД.

Ова опција се у Вашингтону помиње већ неко време. Она би подсећала на аранжмане које САД већ имају са Палауом, Микронезијом и Маршалским Острвима. Мале нације јужног Пацифика су задржале формалну независност, док су практично дозволиле америчкој војсци потпуно слободно деловање на својој територији, у замену за трговину без царина.

Није сасвим јасно шта би Американци добили овим споразумом поред већ значајне слободе коју већ уживају на Гренланду, осим симболике привлачења Гренланђана из орбите Данске у Трампову. Такође, то би захтевало да Гренланд добије независност од Данске, што може да се догоди само уз сагласност данског парламента.

Елизабет Бјукенан је рекла да Копенхаген жели да избегне овакав исход "по сваку цену", али сматра да би такав споразум био у суштини разуман исход. Лидери Гренланда, додала је Бјукенанова, "довољно су лукави" да препознају ову прилику за стицање независности, без тренутне потпуне предаје Сједињеним Државама. Ипак, то би захтевало много дипломатске вештине.

Сценарио 4: један човек, два господара

Постоји и други пут. У овој сложеној игри троструких шаховских потеза, могуће је да Данска донекле одржи статус кво.

Гренланд би наставио полако ка независности, али би за сада остао унутар данског краљевства, при чему би истовремено манипулисао Данцима и Американцима како би извукао додатну предност.

САД би се задовољиле ојачаним војним присуством и већом стратешком слободом на острву, низом комерцијалних уговора за истраживање минералних налазишта, и можда неколико симболичних знакова де факто суверенитета, као што су саветници у гренландској влади.

- С обзиром на Трампов комерцијални начин размишљања, максималистички захтев који сада имамо (за анексију) је једноставно почетна тачка преговора - рекла је Бјукенанова.

Извор: Србија Данас/The Тимес