NATO neće braniti Dansku ako SAD napadnu Grenland? Tramp ima četiri scenarija kako da osvoji najveće ostrvo na svetu

Iako ga tada gotovo niko nije ozbiljno shvatao, nakon invazije na Venecuelu i hapšenja tamošnjeg predsednika Nikolasa Madura, mogućnost upada na arktičku teritoriju sada deluje apsolutno verovatno. Postoje četiri scenarija na osnovu kojih bi mogao to da učini.

Tramp je godinama menjao mišljenje o tome zašto mu je potreban Grenland, a sada ističe da je razlog "nacionalna bezbednost" jer se "tamo nalazi mnogo kineskih i ruskih brodova". U svojoj nedavnoj knjizi "Dakle, želite da posedujete Grenland?" ("So You Want to Own Greenland?") analitičarka polarne geopolitike Elizabet Bjukenan tvrdi da je ovaj stav potpuno logičan.

Nuk, glavni grad Grenlanda, značajno je bliži istočnoj obali SAD nego kopnenoj Danskoj, a američke administracije dugo posmatraju ovo ostrvo kao nezamenjivu bazu za otkrivanje i presretanje pretnji sa severoistoka.

Bjukenanova tvrdi da je ostrvo "savršeno pozicionirano", ne samo za sisteme ranog upozoravanja na rakete, već i za potencijalne nuklearne "objekte za sekundarni udar" u očekivanju eventualnog sukoba sa Rusijom. SAD su takođe ozbiljno uznemirene zbog kineskog ulaska u Arktik i mogućnosti da ovo mesto postane odlučujuće poprište u globalnom pomorskom nadmetanju dve supersile.

Neki smatraju da Tramp, iskusan magnat u nekretninama, u suštini želi teritoriju zbog samog posedovanja, kao da je reč o vrsti "posla s nekretninama", a dodatno ga privlači i činjenica da je Grenland bogat retkim mineralima i fosilnim gorivima, uključujući i naftu.

Elizabet Bjukenan, koja je i stariji istraživač u Australijskom institutu za strateške politike u Kanberi, ne veruje da bi, ako bi došlo do direktnog sukoba oko Grenlanda, ostatak NATO saveza ili Evropska unija (EU) ustali u odbranu Danske.

Postoje četiri scenarija na koji bi Tramp mogao da ostvari svoje ciljeve, piše "Tajms".

Scenario 1: invazija

Kao najmoćnija vojna sila na svetu suočena sa udaljenom, retko naseljenom i slabo branjenom teritorijom, nema sumnje da bi SAD bile sposobne da silom zauzmu Grenland. Malo analitičara očekuje da bi Grenland ili njegovi evropski saveznici pružili otpor, jer bi taj potez, kako je u ponedeljak rekla danska premijerka Mete Frederiksen značio "kraj NATO-a".

Ipak, okupacija teritorije saveznika (i SAD i Grenland su članice NATO) bila bi potpuno drugačija od invazije na Karakas, kako u strateškom, tako i u operativnom smislu - pre svega zbog udaljenosti ostrva i ograničenog iskustva američkih oružanih snaga u borbi pod tako ekstremnim vremenskim uslovima.

Sve i da operacija prođe bez problema, Amerikancima bi bilo teško da iskoriste Grenland u potpunosti jer bi potencijalno veliki broj Grenlanđana mogao da ih doživljava kao okupatore. I na kraju, Rusija i Kina bi mogle da preduzmu određene korake da zaštite sopstvene interese na Arktiku, što dovodi do trke u naoružanju u polarnom prostoru i na kraju potkopava bezbednost same Amerike.

Scenario 2: prinuda

Iz tih razloga, većina analitičara smatra da, ako Tramp zaista želi da Grenland pripoji SAD, mnogo je verovatnije da će to pokušati kroz druge metode, koristeći pretnju vojnom intervencijom kao sredstvo pregovaranja.

On ima mnogo sredstava na raspolaganju. Najočiglednije je novac. Njegovi prethodnici su bar tri puta hteli da ponude Danskoj da od nje kupe Grenland - 1867, 1910. i 1946. godine.

Međutim, Danci su odbacili tu ideju još 2019. S druge strane, Grenlanđani bi mogli da budu otvoreniji. Tramp je 2025. obećao da će uložiti "milijarde dolara za otvaranje novih radnih mesta" i da će učiniti da se ostrvljani obogate. Za teritoriju sa 57.000 stanovnika i BDP-om manjim od 3 milijarde funti, koja je gotovo u potpunosti zavisna od ribarstva i subvencija iz Kopenhagena, takva ponuda bi mogla da bude primamljiva.

Moguće je da bi pritisak mogao biti pojačan u narednim mesecima, posebno dok Danci i ostali Evropljani očajnički pokušavaju da zadrže SAD u NATO-u i da izbegnu američko-rusku dogovorenu podelu uticaja oko Ukrajine.

Scenario 3: slobodno udruživanje

"Ekonomist" je u utorak izvestio da američki zvaničnici rade na potencijalnom sporazumu prema kojem bi Grenland potpisao "sporazum o slobodnom pridruživanju" sa SAD.

Ova opcija se u Vašingtonu pominje već neko vreme. Ona bi podsećala na aranžmane koje SAD već imaju sa Palauom, Mikronezijom i Maršalskim Ostrvima. Male nacije južnog Pacifika su zadržale formalnu nezavisnost, dok su praktično dozvolile američkoj vojsci potpuno slobodno delovanje na svojoj teritoriji, u zamenu za trgovinu bez carina.

Nije sasvim jasno šta bi Amerikanci dobili ovim sporazumom pored već značajne slobode koju već uživaju na Grenlandu, osim simbolike privlačenja Grenlanđana iz orbite Danske u Trampovu. Takođe, to bi zahtevalo da Grenland dobije nezavisnost od Danske, što može da se dogodi samo uz saglasnost danskog parlamenta.

Elizabet Bjukenan je rekla da Kopenhagen želi da izbegne ovakav ishod "po svaku cenu", ali smatra da bi takav sporazum bio u suštini razuman ishod. Lideri Grenlanda, dodala je Bjukenanova, "dovoljno su lukavi" da prepoznaju ovu priliku za sticanje nezavisnosti, bez trenutne potpune predaje Sjedinjenim Državama. Ipak, to bi zahtevalo mnogo diplomatske veštine.

Scenario 4: jedan čovek, dva gospodara

Postoji i drugi put. U ovoj složenoj igri trostrukih šahovskih poteza, moguće je da Danska donekle održi status kvo.

Grenland bi nastavio polako ka nezavisnosti, ali bi za sada ostao unutar danskog kraljevstva, pri čemu bi istovremeno manipulisao Dancima i Amerikancima kako bi izvukao dodatnu prednost.

SAD bi se zadovoljile ojačanim vojnim prisustvom i većom strateškom slobodom na ostrvu, nizom komercijalnih ugovora za istraživanje mineralnih nalazišta, i možda nekoliko simboličnih znakova de fakto suvereniteta, kao što su savetnici u grenlandskoj vladi.

- S obzirom na Trampov komercijalni način razmišljanja, maksimalistički zahtev koji sada imamo (za aneksiju) je jednostavno početna tačka pregovora - rekla je Bjukenanova.

Izvor: Srbija Danas/The Times