Kako spasiti Grenland? Evropa ima plan, postoje četiri strategije: "Tramp je u ofanzivnom režimu"

Ako evropske vlade do sada nisu ozbiljno shvatile pretnje Donalda Trampa da bi Sjedinjene Države mogle da preuzmu Grenland, sada je jasno da ovo više nije politička provokacija, piše "Politico". 

Retorika bivšeg američkog predsednika postaje sve agresivnija, a evropski političari brzo traže način da ga zaustave.

- Moramo biti spremni za direktan sukob sa Trampom. On je u ofanzivnom režimu, rekao je diplomata EU upoznat sa diskusijama koje se vode iza zatvorenih vrata.

Situacija je dodatno eskalirala nakon što je američki državni sekretar Marko Rubio najavio da će sa danskim vlastima razgovarati o mogućnosti američkog preuzimanja Grenlanda. Bela kuća kaže da Tramp preferira dogovor i kupovinu teritorije, ali vojna opcija nije isključena. "Politico" navodi da je evropska diplomatija aktivirana. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro potvrdio je da su Francuska, Nemačka i Poljska već razgovarale o zajedničkom evropskom odgovoru.

- Grenland nije na prodaju i ne može se uzeti silom, rekao je Baro, ističući da su bezbednost i suverenitet Evrope u pitanju. Postoji neka vrsta šoka unutar NATO-a, ali i u institucijama EU. Bivši danski poslanik priznaje za Politiko da Evropa nema jasan plan: „Niko zapravo ne zna koje alate imamo, a odgovori su nam potrebni sada, a ne za pet godina.“

Evo koje opcije postoje

Prema pisanju ovog medija, prva i najrealnija opcija je pokušaj kompromisa. Tramp tvrdi da je Grenland ključan za američku bezbednost, posebno zbog ruskih i kineskih interesa na Arktiku i optužuje Dansku da ne štiti teritoriju dovoljno.

Jedna ideja je da NATO posreduje između SAD, Danske i Grenlanda, nudeći Trampu političku pobedu dok bi Danska i Grenland sačuvali svoje dostojanstvo. Takođe se razmatra jačanje vojnog prisustva NATO-a na Arktiku, više vojnih vežbi, pa čak i raspoređivanje savezničkih snaga na Grenland kako bi se ublažile bezbednosne zabrinutosti SAD. Druga opcija, piše Politiko, je finansijska ofanziva. Tramp je otvoreno podržao pokret za nezavisnost Grenlanda, nudeći ogromna američka ulaganja ako se teritorija otcepi od Danske i približi SAD.

EU i Danska pokušavaju da to nadmaše. Brisel planira da skoro udvostruči finansiranje Grenlanda posle 2028. godine, na oko 530 miliona evra tokom sedam godina, uz dodatna sredstva za razvoj infrastrukture i eksploataciju mineralnih resursa. Cilj je jasan: pokazati stanovnicima Grenlanda da im Evropa može ponuditi bolju i stabilniju budućnost nego što SAD obećavaju. Kao poslednje sredstvo, EU bi mogla da pribegne moćnom trgovinskom alatu, takozvanom instrumentu protiv prinude, koji joj omogućava da pogodi američki izvoz. Ali, kako upozorava Politiko, Tramp bi morao da veruje da je Evropa ovog puta ozbiljna.

Najdramatičniji scenario je američka vojna intervencija. U tom slučaju, Evropa ima veoma ograničene mogućnosti. Danski zakon obavezuje vojsku da brani teritoriju, a neki diplomati smatraju da bi evropske zemlje mogle da pošalju simbolične snage na Grenland kako bi povećale političku i moralnu cenu američke akcije. „Ovo je nepoznata teritorija i moglo bi doći do gubitka ljudskih života“, upozoravaju stručnjaci.

Zaključak je da se Evropa prvi put ozbiljno suočava sa pitanjem kako da zaštiti sopstvenu bezbednost – ne od Rusije ili Kine, već od Sjedinjenih Država. Ishod ove krize mogao bi trajno da promeni odnose unutar NATO-a i budućnost evropske bezbednosne politike.