"Не жели да се замери Путину" Немачки стручњак не верује Трампу: Ситуација у Европи све гора - Русија озбиљна претња
Опасност од нуклеарног сукоба у Европи поново је у првом плану дебата о безбедности.
Немачки политолог Јоаким Краузе упозорава да се безбедносна ситуација на континенту погоршава, а Европа – посебно Немачка – није довољно припремљена за такав сценарио. Краузе, пензионисани професор међународне политике и бивши директор Института за безбедносну политику на Универзитету у Килу, сматра да се перцепција нуклеарне претње променила последњих година, посебно због рата у Украјини и промена у глобалним односима снага. Пре четири године, Краузе је рекао да је страх да би руски председник Владимир Путин могао да покрене нуклеарни напад неоснован. Данас каже да је ситуација другачија.
- Ту изјаву сам дао када је Џо Бајден био председник Сједињених Држава. У септембру 2022. године, јасно је ставио до знања да би употреба нуклеарног оружја од стране Русије против Украјине имала несагледиве последице. Сумњам да би Доналд Трамп – који очигледно тражи блискост са Путином – поступио на исти начин. Што више САД слабе нашу безбедносну гаранцију, већа је опасност која долази од Русије – укључујући и нуклеарну.
Говорећи о руској стратегији, Краузе истиче да нуклеарно оружје игра важну улогу у политици Кремља. „Мислим да у Западној Европи не схватамо ову претњу довољно озбиљно: Путин користи нуклеарно оружје првенствено као инструмент за држање освојених територија. То има ефекта, јер европски политичари постављају велика ограничења на војну помоћ Украјини“, рекао је Краузе за познати немачки медиј "Дие Welt".
Према његовим речима, тренутна нуклеарна равнотежа у свету и Европи показује значајан дисбаланс.
- Тренутно, Русија усмерава више од 1.500 појединачних нуклеарних бојевих глава ка Европи и САД. Американци имају сличан број – док Европа има само француско и британско нуклеарно оружје. То је укупно нешто мање од 400. Ове бојеве главе, додаје он, првенствено су намењене националној одбрани Француске и Уједињеног Краљевства, што европске државе без сопственог нуклеарног оружја ставља у посебно рањив положај.
Француски председник Емануел Макрон је недавно најавио могућност заједничког улагања са Немачком у европску безбедност. „Макронов говор показује да је Француска спремна да запрети Русији стратешким нуклеарним оружјем зарад опстанка Немачке. У том циљу, жели да повећа релативно мали француски нуклеарни арсенал. То је први корак у правом смеру. Али то не значи нуклеарно учешће какво познајемо из НАТО-а. Осим тога, нисам сигуран да ли ће Макрон уопште успети да добије парламентарну подршку за нуклеарно наоружавање. И ово треба додати: ако Национални скуп дође на власт после председничких избора 2027. године, више нећемо моћи да рачунамо на француску заштиту.“ тврди немачки стручњак.
Краузе сматра да европске земље тренутно немају реалну могућност да развију сопствено нуклеарно оружје у кратком року. Немачка је, на пример, везана међународним споразумима који јој забрањују производњу или поседовање нуклеарног оружја, иако би теоретски могла да одустане од тих споразума ако би се безбедносна ситуација драматично променила. Поред политичких препрека, постоје и техничке. Након одустајања од нуклеарне енергије, Немачка је изгубила велики део инфраструктуре и стручности потребних за развој таквог оружја. Краузе подсећа да је ситуација раније била другачија. До 1990-их, Немачка је, каже он, била „латентна нуклеарна сила“, што значи да би могла да развије нуклеарно оружје у релативно кратком року ако би то желела.
У данашњим околностима, сматра он, Немачка мора да тражи безбедност кроз савезе. „Морамо да осигурамо да САД остану наш гарант безбедности – и да будемо задовољни ако су и Француска и Велика Британија заинтересоване за то“, истиче Краузе. Истовремено, упозорава да се глобални нуклеарни баланс мења због брзог јачања кинеског арсенала. „Кина већ неко време производи око 100 нових нуклеарних бојевих глава годишње и уводи ново оружје – ракете, крстареће ракете и бомбе“, каже он. „Средином 2030-их могла би да има стратешки арсенал који се неће значајно разликовати по величини и квалитету од арсенала Русије и САД.“
Такав развој догађаја могао би да промени нуклеарну равнотежу која постоји од Хладног рата. Краузе сматра да би у овом случају Сједињене Државе могле да реактивирају део нуклеарног оружја које је тренутно у резерви, посебно након истека Новог СТАРТ споразума 2026. године. Међутим, он не очекује понављање драматичне трке у наоружању која је постојала средином 20. века. „Педесетих и шездесетих година прошлог века, Сједињене Државе и Совјетски Савез произвели су десетине хиљада нуклеарних бојевих глава. То је било апсолутно претеривање. Такав ниво нуклеарног арсенала данас више не постоји“, објашњава он.
На крају, Краузе у интервјуу за Ди Велт, упозорава на шири проблем у европској политичкој култури, посебно у Немачкој.
- Одбацивање свега што је нуклеарно постало је толико дубоко укорењено у политичком ДНК Немаца да смо се удаљили од свега што има везе са нуклеарном енергијом, каже он. „Наш нуклеарни 'IQ' је драстично опао, а политика је игнорисала чињеницу да се у Русији појављује нова нуклеарна претња – против које немамо одговоре.“ По његовом мишљењу, управо је то разлог зашто Европа треба озбиљније да размишља о сопственој безбедности у времену све нестабилнијих међународних односа.
