"Ne želi da se zameri Putinu" Nemački stručnjak ne veruje Trampu: Situacija u Evropi sve gora - Rusija ozbiljna pretnja

Nemački politolog Joakim Krauze upozorava da se bezbednosna situacija na kontinentu pogoršava, a Evropa – posebno Nemačka – nije dovoljno pripremljena za takav scenario. Krauze, penzionisani profesor međunarodne politike i bivši direktor Instituta za bezbednosnu politiku na Univerzitetu u Kilu, smatra da se percepcija nuklearne pretnje promenila poslednjih godina, posebno zbog rata u Ukrajini i promena u globalnim odnosima snaga. Pre četiri godine, Krauze je rekao da je strah da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da pokrene nuklearni napad neosnovan. Danas kaže da je situacija drugačija.

- Tu izjavu sam dao kada je Džo Bajden bio predsednik Sjedinjenih Država. U septembru 2022. godine, jasno je stavio do znanja da bi upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije protiv Ukrajine imala nesagledive posledice. Sumnjam da bi Donald Tramp – koji očigledno traži bliskost sa Putinom – postupio na isti način. Što više SAD slabe našu bezbednosnu garanciju, veća je opasnost koja dolazi od Rusije – uključujući i nuklearnu.

 Govoreći o ruskoj strategiji, Krauze ističe da nuklearno oružje igra važnu ulogu u politici Kremlja. „Mislim da u Zapadnoj Evropi ne shvatamo ovu pretnju dovoljno ozbiljno: Putin koristi nuklearno oružje prvenstveno kao instrument za držanje osvojenih teritorija. To ima efekta, jer evropski političari postavljaju velika ograničenja na vojnu pomoć Ukrajini“, rekao je Krauze za poznati nemački medij "Die Welt".

Prema njegovim rečima, trenutna nuklearna ravnoteža u svetu i Evropi pokazuje značajan disbalans. 

- Trenutno, Rusija usmerava više od 1.500 pojedinačnih nuklearnih bojevih glava ka Evropi i SAD. Amerikanci imaju sličan broj – dok Evropa ima samo francusko i britansko nuklearno oružje. To je ukupno nešto manje od 400. Ove bojeve glave, dodaje on, prvenstveno su namenjene nacionalnoj odbrani Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, što evropske države bez sopstvenog nuklearnog oružja stavlja u posebno ranjiv položaj.

Francuski predsednik Emanuel Makron je nedavno najavio mogućnost zajedničkog ulaganja sa Nemačkom u evropsku bezbednost. „Makronov govor pokazuje da je Francuska spremna da zapreti Rusiji strateškim nuklearnim oružjem zarad opstanka Nemačke. U tom cilju, želi da poveća relativno mali francuski nuklearni arsenal. To je prvi korak u pravom smeru. Ali to ne znači nuklearno učešće kakvo poznajemo iz NATO-a. Osim toga, nisam siguran da li će Makron uopšte uspeti da dobije parlamentarnu podršku za nuklearno naoružavanje. I ovo treba dodati: ako Nacionalni skup dođe na vlast posle predsedničkih izbora 2027. godine, više nećemo moći da računamo na francusku zaštitu.“ tvrdi nemački stručnjak.

Krauze smatra da evropske zemlje trenutno nemaju realnu mogućnost da razviju sopstveno nuklearno oružje u kratkom roku. Nemačka je, na primer, vezana međunarodnim sporazumima koji joj zabranjuju proizvodnju ili posedovanje nuklearnog oružja, iako bi teoretski mogla da odustane od tih sporazuma ako bi se bezbednosna situacija dramatično promenila. Pored političkih prepreka, postoje i tehničke. Nakon odustajanja od nuklearne energije, Nemačka je izgubila veliki deo infrastrukture i stručnosti potrebnih za razvoj takvog oružja. Krauze podseća da je situacija ranije bila drugačija. Do 1990-ih, Nemačka je, kaže on, bila „latentna nuklearna sila“, što znači da bi mogla da razvije nuklearno oružje u relativno kratkom roku ako bi to želela.

U današnjim okolnostima, smatra on, Nemačka mora da traži bezbednost kroz saveze. „Moramo da osiguramo da SAD ostanu naš garant bezbednosti – i da budemo zadovoljni ako su i Francuska i Velika Britanija zainteresovane za to“, ističe Krauze. Istovremeno, upozorava da se globalni nuklearni balans menja zbog brzog jačanja kineskog arsenala. „Kina već neko vreme proizvodi oko 100 novih nuklearnih bojevih glava godišnje i uvodi novo oružje – rakete, krstareće rakete i bombe“, kaže on. „Sredinom 2030-ih mogla bi da ima strateški arsenal koji se neće značajno razlikovati po veličini i kvalitetu od arsenala Rusije i SAD.“

Takav razvoj događaja mogao bi da promeni nuklearnu ravnotežu koja postoji od Hladnog rata. Krauze smatra da bi u ovom slučaju Sjedinjene Države mogle da reaktiviraju deo nuklearnog oružja koje je trenutno u rezervi, posebno nakon isteka Novog START sporazuma 2026. godine. Međutim, on ne očekuje ponavljanje dramatične trke u naoružanju koja je postojala sredinom 20. veka. „Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, Sjedinjene Države i Sovjetski Savez proizveli su desetine hiljada nuklearnih bojevih glava. To je bilo apsolutno preterivanje. Takav nivo nuklearnog arsenala danas više ne postoji“, objašnjava on.

Na kraju, Krauze u intervjuu za Di Velt, upozorava na širi problem u evropskoj političkoj kulturi, posebno u Nemačkoj.

 - Odbacivanje svega što je nuklearno postalo je toliko duboko ukorenjeno u političkom DNK Nemaca da smo se udaljili od svega što ima veze sa nuklearnom energijom, kaže on. „Naš nuklearni 'IQ' je drastično opao, a politika je ignorisala činjenicu da se u Rusiji pojavljuje nova nuklearna pretnja – protiv koje nemamo odgovore.“ Po njegovom mišljenju, upravo je to razlog zašto Evropa treba ozbiljnije da razmišlja o sopstvenoj bezbednosti u vremenu sve nestabilnijih međunarodnih odnosa.