НЕВЕРОВАТНА ПРИЧА РУСКОГ ШПИЈУНА ИЗ ЊУЈОРКА: Сви су мислили да је БАНКАР, а онда је уследио ШОК!

Евгениј Бурјаков пробудио се усред снежне олује. Тог јутра, 26. јануара 2015. године, други оперативац по рангу у њујоршкој филијали руске банке Вњешескономбанк (ВЕБ) одлучио је остати у својој скромној цигленој кући у Бронксу и прескочити посао. Отишао је до продавнице иза угла по потрепштине за своју четворочлану породицу, где почиње невероватна прича о Бурјакову.

У Њујорк је стигао као 39-годишњак, у августу 2010. године. Бурјакови су се чинили као било која друга имигрантска породица у мелтинг-пот четврти Ривердал у Бронксу. Просечне висине и грађе, једино чиме се Евгениј истицао био је његов готово опсесивни апетит за Мек Доналдсом. Деца су се често знала играти у пешчанику, а њихова мајка, Марина, у близини је вешала рубље. Док је Евгениј радио на 29. спрату зграде на Менхетну, Марија је водила децу на уобичајене ваншколске активности попут каратеа. Две часне сестре које су живеле у суседству причували су им породичног папагаја док су Бурјакови били на скијању. Све је изгледало потпуно нормално.

Ипак, Евгениј је водио двоструки живот. Прави послодавац му није била банка, него руска обавештајна агенција СВР. Годинама је Бурјаков радио као неслужбени агент, у шпијунском жаргону познат као НОЦ (nonofficial цовер). Сада му је задатак био да на Волстриту открије корпоративне и финансијске тајне и о томе извести Москву. Његова два помагача, покушали су регрутовати изворе у консултантским фирмама и другим фабрикама како би развили дугорочне везе.

Берлин је некада био шпијунска престоница света – место где је Исток упознавао Запад и где су у сенци Берлинског зида деловали тајни оперативци КГБ-а, ЦИА-е, МИ6 и небројених других агенција. Од краја Хладног рата, међутим, Њујорк је вероватно био место више шпијунских активности, него иједан други град, пише Блоомберг.

Мариа Ричи провела је своју каријеру у ФБИ-у јурећи руске шпијуне на источној обали. Када стране дипломате први пут долазе у САД, ФБИ их рутински провери и идентификује потенцијалне сумњивце. Аларм ФБИ-а упалио се у новембру 2010. године након што је у Њујорк стигао Игор Спорјшев, наводно трговински представник Руске Федерације. Један од узнемирујућих сигнала био је да је његов отац Михаил, годинама био КГБ-ов агент, а касније генерал у агенцији која ју је наследила, Федералној служби безбедности (ФСБ).

2011. Спорјшев је био на једној енергетској конференцији у Њујорку, баш као и један агент ФБИ-а, представљајући се као аналитичар Волстрита. Рус се представио, лежерно су попричали и разменили визит карте.

- Руси су невероватно добри у ономе што раде - каже Ричи.

- Много је једноставније, ако желите да вам верују, да они приђу вама.

У каснијим разговорима, Спорјшев је изразио занимање за информације о енергетици, попут финансијских пројекција фабрика и стратешких докумената. Те информације нису биле осетљиве или тајне. Нису Спорјшеву дале предност коју би могао користити за за инсајдерско трговање. Уместо тога, његова жеља за приступом таквим информацијама могла је одражавати руски обавештајни приступ који се задржао дуго након Хладног рата. Долазећи из традиционалног затвореног друштва где су медији продужетак државних власти, руски агенти имају тенденцију ставити приоритет на медије, think танкове и слично.

ФБИ агент прихватио је игру Спорјшева. Предао му је наводно поверљиве корпоративне извештаје. Унутар регистратора у којима су били документи налазили су се уређаји за прислушкивање. Чинило се као да су ти регистратори само део докумената. Агент је рекао Спорјшеву да ће бити сумњиво ако документи буду предуго одсутни и да их мора вратити што пре. Када су се документи почели враћати, техничари ФБИ-а су скинули звук из уређаја који се налазио у регистраторима. Ричи каже како су добили вредне податке. Лингвисти су то почели преводити с руског и постало је јасно да је варка упалила чак и боље него што је ФБИ-а мислио.

Спорјшев је носио те бубе за прислушкивање у одељење СВР-а и унутар руског одељења у УН-у. Током неколико месеци, како се један регистратор мењао у рукама Спорјшева за другим, ФБИ је прикупио стотине сати снимљеног разговора. У разговорима с колегом Виктором Подобнијим који је радио за шпијунску агенцију СВР под дипломатским имунитетом, често се жалио како им шпијунски живот није довољно узбудљив. Нису желели да лете хеликоптерима и очекивали су живот попут оног из филмова  Џејмса Бонда, али им је ово ипак било мало досадно.

У њиховим разговорима, ФБИ је сазнао како говоре о једном неслужбеном агенту НОЦ-у скривеном унутар Волстрита. Амерички агенти схватили су да Спорјшев и Подобниј говоре о Бурјакову. Наводни банкарски аналитичар и раније је био на ФБИ-евом радару, али агенција га до тада није означила као шпијуна.

Син грађевинског инжењера Бурјаков, одрастао је у удаљеном јужном руском селу Кушчјовскаја, где је 1994. упознао Марину, када је још био у средњој школи. Венчали су се 1999. године. Интелигентан и радознао, Бурјаков је био надарен за учење страних језика. Радио је у Москви као порески инспектор, а затим се придружио Вњешескономбанку, односно ВЕБ-у – руској државној развојној банци која подстиче привредне пројекте који ће подстакнути раст и запошљавање.

У одређеном тренутку почео је радити за СВР. Стигавши у САД са супругом и њихово двоје деце Павелом и Полином, изнајмили су кућу на Леибиг авенији у Ривердалеу за 3 хиљаде долара на месец. Тај кварт у Бронксу је био добро познат америчким контраобавештајцима. Неколико улица даље, јасно видљива с прилаза Бурјакових, простирала се висока сива зграда за руске званичнике у УН-у. Бурјаков је живео обичан живот Волстрит аналитичара, читао је и писао извештаје, присуствовао састанцима, конференцијама и партијима, градио је контакте. Његов послодавац ВЕБ омогућио му је да се слободно креће међу државним званичницима, корпоративним круговима и невладиним организацијама, без да ико посумња да је заправо шпијун.

Био је укључен у многе послове. Учествовао је када је канадски произвођач авиона и возова Бомбардиер желео сарађивати са Ростеком, руским државним произвођачем. Посао је био вредан више милијарди долара, а Бурјаков је, двапут путовао у Канаду како би учествовао на састанцима о потенцијалном договору. Након што је видео отпор канадских синдиката, предложио је СВР-у “активне мере дирекције” које је Спорјшев описао као “усмерени притисак према синдикатима и осигурање да компанија дође до решења које је корисно за нас”. Није то био посао агента 007. Но, донео је руској агенцији лукративни уговор. Касније је тај уговор ипак паузиран због руске анексије Крима, на коју су западне владе одговориле санкцијама.

Како је Брујаков извршавао више задатака, тако је јачао и ФБИ-ев надзор над њим. У децембру 2013.,Грегори Монаган, главни истражитељ на случају, затражио је од Бурјаковљевог станодавца приступ кући. Домаћин је пристао, и док су Бурјакови били далеко на скијању, ФБИ-а је озвучио кућу и поставио камере. Током следећих неколико месеци, надзирали су више од четрдесет састанака Бурјакова и његових помагача. Унутар руске мисије при УН-у, Спорјшев и Подобниј покушавали су регрутовати изворе преко Волстрита: консултанте, аналитичаре и друге финансијске професионалце који су имали приступ одређеним документима. Руске обавештајне агенције показале су изузетно стрпљење за програме које су трајали годинама.

Средином 2014., агенти ФБИ-а сматрали су да имају довољно доказа за хапшење Бурјакова, ипак одлучили су кренути на још један корак – припрему финалне епизоде којом би имали документе о целом кругу страних шпијуна који регрутују изворе на Волстриту. ФБИ је затражио од бизнисмена Атлантик Ситија да приђе Бурјакову, претварајући се како је богати инвеститор који жели отворити казина у Русији. У прислушкиваном телефонском разговору с Бурјаковом, Спорјшев је био сумњичав, казао је како му се сусрет чини као “нека врста намештаљке. Нека врста замке”.

Но, Бурјаков је свеједно наставио. 8. августа 2014. провео је седам сати на турнеји у Атлантик Ситију са извором из ФБИ, посећујући казина и гледајући Павер поинт презентације о пројекту. ФБИ-ев извор, који није именован, дао је Бурјакову владине документе који су означени као “за интерну употребу министарства финансија” о појединцима које су Американци санкционисали због “инвазије” Крима. Бурјаков је казао како жели још докумената попут тих, и касније тог месеца, извор му је дао још докумената о руском банкарском сектору. Истог дана Бурјаков је назвао Спорјшева и касније те ноћи с актовком у руци отишао је директно из свог уреда у ВЕБ-у до Спорјшевљеве куће у Бронксу. ФБИ-ов тим за надзор све је то посматрао изван.

Агенти СВР-а раде на петогодишње уговоре, и крајем 2014. Спорјшев и Подобниј су се вратили у Русију, њихове туре су истекле. Сада када су Бурјаковљеви помагачи нестали, ФБИ је био забринут хоће ли успети лоцирати њихове замене.

-Могли су у потпуности променити места састанка и процедуре контаката, тако да нисмо мислили да ће се исплатити ослобађање Бурјакова да и даље делује - каже Ричи.

Занимљиво је како контраобавештајци често знају за стране шпијуне и пуштају их да делују.

- Основни циљ контраобавештајног деловања није ухапсити – то је регрутовање или скретање - каже Ричи.

Чинило се како Бурјаков ретко у своје руке добија материјале које било који просечни запослени на Волстриту није имао.

ФБИ је његово хапшење заказао за 26. јануар 2015. Снег је пао на седиште ВЕБ-а и његов дом у Ривердалу, а тимови за претраживање и десетине агената нестрпљиво су чекали испред обе локације. Бурјаков је кренуо по намирнице. Након што је платио, пронашао је Ричине агенте, одевене у ФБИ-еве шушкавце како чекају на паркиралишту.

- Господине, морате кренути с нама - рекли су и с њим ужурбано кренули према СУВ-у. Бурјаков је, како су касније рекли агенти, био миран и није се чинило да је посебно изненађен.

До краја дана америчко министарство правосуђа најавило је хапшење и поднело пријаву против Бурјакова. ВЕБ је платио тужбу Бурјаковљевог станодавца па му је платило и адвоката. Бурјаков је на крају признао да је био нерегистровани страни шпијун. Његово хапшење није посебно успорило деловање обавештајаца у САД-у, пише Блоомберг. 24. маја 2016. године Бурјаков је осуђен на 30 месеци затвора и сада се налази у ниско чуваном федералном затвору у Лисбону у Охају. Још увек је на ВЕБ-овом вебсајту наведен као њихов представник у Њујорку.