NEVEROVATNA PRIČA RUSKOG ŠPIJUNA IZ NJUJORKA: Svi su mislili da je BANKAR, a onda je usledio ŠOK!
U Njujork je stigao kao 39-godišnjak, u avgustu 2010. godine.
Evgenij Burjakov probudio se usred snežne oluje. Tog jutra, 26. januara 2015. godine, drugi operativac po rangu u njujorškoj filijali ruske banke Vnješeskonombank (VEB) odlučio je ostati u svojoj skromnoj ciglenoj kući u Bronksu i preskočiti posao. Otišao je do prodavnice iza ugla po potrepštine za svoju četvoročlanu porodicu, gde počinje neverovatna priča o Burjakovu.
U Njujork je stigao kao 39-godišnjak, u avgustu 2010. godine. Burjakovi su se činili kao bilo koja druga imigrantska porodica u melting-pot četvrti Riverdal u Bronksu. Prosečne visine i građe, jedino čime se Evgenij isticao bio je njegov gotovo opsesivni apetit za Mek Donaldsom. Deca su se često znala igrati u peščaniku, a njihova majka, Marina, u blizini je vešala rublje. Dok je Evgenij radio na 29. spratu zgrade na Menhetnu, Marija je vodila decu na uobičajene vanškolske aktivnosti poput karatea. Dve časne sestre koje su živele u susedstvu pričuvali su im porodičnog papagaja dok su Burjakovi bili na skijanju. Sve je izgledalo potpuno normalno.
Ipak, Evgenij je vodio dvostruki život. Pravi poslodavac mu nije bila banka, nego ruska obaveštajna agencija SVR. Godinama je Burjakov radio kao neslužbeni agent, u špijunskom žargonu poznat kao NOC (nonofficial cover). Sada mu je zadatak bio da na Volstritu otkrije korporativne i finansijske tajne i o tome izvesti Moskvu. Njegova dva pomagača, pokušali su regrutovati izvore u konsultantskim firmama i drugim fabrikama kako bi razvili dugoročne veze.
Berlin je nekada bio špijunska prestonica sveta – mesto gde je Istok upoznavao Zapad i gde su u senci Berlinskog zida delovali tajni operativci KGB-a, CIA-e, MI6 i nebrojenih drugih agencija. Od kraja Hladnog rata, međutim, Njujork je verovatno bio mesto više špijunskih aktivnosti, nego ijedan drugi grad, piše Bloomberg.
Maria Riči provela je svoju karijeru u FBI-u jureći ruske špijune na istočnoj obali. Kada strane diplomate prvi put dolaze u SAD, FBI ih rutinski proveri i identifikuje potencijalne sumnjivce. Alarm FBI-a upalio se u novembru 2010. godine nakon što je u Njujork stigao Igor Sporjšev, navodno trgovinski predstavnik Ruske Federacije. Jedan od uznemirujućih signala bio je da je njegov otac Mihail, godinama bio KGB-ov agent, a kasnije general u agenciji koja ju je nasledila, Federalnoj službi bezbednosti (FSB).
2011. Sporjšev je bio na jednoj energetskoj konferenciji u Njujorku, baš kao i jedan agent FBI-a, predstavljajući se kao analitičar Volstrita. Rus se predstavio, ležerno su popričali i razmenili vizit karte.
- Rusi su neverovatno dobri u onome što rade - kaže Riči.
- Mnogo je jednostavnije, ako želite da vam veruju, da oni priđu vama.
U kasnijim razgovorima, Sporjšev je izrazio zanimanje za informacije o energetici, poput finansijskih projekcija fabrika i strateških dokumenata. Te informacije nisu bile osetljive ili tajne. Nisu Sporjševu dale prednost koju bi mogao koristiti za za insajdersko trgovanje. Umesto toga, njegova želja za pristupom takvim informacijama mogla je odražavati ruski obaveštajni pristup koji se zadržao dugo nakon Hladnog rata. Dolazeći iz tradicionalnog zatvorenog društva gde su mediji produžetak državnih vlasti, ruski agenti imaju tendenciju staviti prioritet na medije, think tankove i slično.
FBI agent prihvatio je igru Sporjševa. Predao mu je navodno poverljive korporativne izveštaje. Unutar registratora u kojima su bili dokumenti nalazili su se uređaji za prisluškivanje. Činilo se kao da su ti registratori samo deo dokumenata. Agent je rekao Sporjševu da će biti sumnjivo ako dokumenti budu predugo odsutni i da ih mora vratiti što pre. Kada su se dokumenti počeli vraćati, tehničari FBI-a su skinuli zvuk iz uređaja koji se nalazio u registratorima. Riči kaže kako su dobili vredne podatke. Lingvisti su to počeli prevoditi s ruskog i postalo je jasno da je varka upalila čak i bolje nego što je FBI-a mislio.
Sporjšev je nosio te bube za prisluškivanje u odeljenje SVR-a i unutar ruskog odeljenja u UN-u. Tokom nekoliko meseci, kako se jedan registrator menjao u rukama Sporjševa za drugim, FBI je prikupio stotine sati snimljenog razgovora. U razgovorima s kolegom Viktorom Podobnijim koji je radio za špijunsku agenciju SVR pod diplomatskim imunitetom, često se žalio kako im špijunski život nije dovoljno uzbudljiv. Nisu želeli da lete helikopterima i očekivali su život poput onog iz filmova Džejmsa Bonda, ali im je ovo ipak bilo malo dosadno.
U njihovim razgovorima, FBI je saznao kako govore o jednom neslužbenom agentu NOC-u skrivenom unutar Volstrita. Američki agenti shvatili su da Sporjšev i Podobnij govore o Burjakovu. Navodni bankarski analitičar i ranije je bio na FBI-evom radaru, ali agencija ga do tada nije označila kao špijuna.
Sin građevinskog inženjera Burjakov, odrastao je u udaljenom južnom ruskom selu Kuščjovskaja, gde je 1994. upoznao Marinu, kada je još bio u srednjoj školi. Venčali su se 1999. godine. Inteligentan i radoznao, Burjakov je bio nadaren za učenje stranih jezika. Radio je u Moskvi kao poreski inspektor, a zatim se pridružio Vnješeskonombanku, odnosno VEB-u – ruskoj državnoj razvojnoj banci koja podstiče privredne projekte koji će podstaknuti rast i zapošljavanje.
U određenom trenutku počeo je raditi za SVR. Stigavši u SAD sa suprugom i njihovo dvoje dece Pavelom i Polinom, iznajmili su kuću na Leibig aveniji u Riverdaleu za 3 hiljade dolara na mesec. Taj kvart u Bronksu je bio dobro poznat američkim kontraobaveštajcima. Nekoliko ulica dalje, jasno vidljiva s prilaza Burjakovih, prostirala se visoka siva zgrada za ruske zvaničnike u UN-u. Burjakov je živeo običan život Volstrit analitičara, čitao je i pisao izveštaje, prisustvovao sastancima, konferencijama i partijima, gradio je kontakte. Njegov poslodavac VEB omogućio mu je da se slobodno kreće među državnim zvaničnicima, korporativnim krugovima i nevladinim organizacijama, bez da iko posumnja da je zapravo špijun.
Bio je uključen u mnoge poslove. Učestvovao je kada je kanadski proizvođač aviona i vozova Bombardier želeo sarađivati sa Rostekom, ruskim državnim proizvođačem. Posao je bio vredan više milijardi dolara, a Burjakov je, dvaput putovao u Kanadu kako bi učestvovao na sastancima o potencijalnom dogovoru. Nakon što je video otpor kanadskih sindikata, predložio je SVR-u “aktivne mere direkcije” koje je Sporjšev opisao kao “usmereni pritisak prema sindikatima i osiguranje da kompanija dođe do rešenja koje je korisno za nas”. Nije to bio posao agenta 007. No, doneo je ruskoj agenciji lukrativni ugovor. Kasnije je taj ugovor ipak pauziran zbog ruske aneksije Krima, na koju su zapadne vlade odgovorile sankcijama.
Kako je Brujakov izvršavao više zadataka, tako je jačao i FBI-ev nadzor nad njim. U decembru 2013.,Gregori Monagan, glavni istražitelj na slučaju, zatražio je od Burjakovljevog stanodavca pristup kući. Domaćin je pristao, i dok su Burjakovi bili daleko na skijanju, FBI-a je ozvučio kuću i postavio kamere. Tokom sledećih nekoliko meseci, nadzirali su više od četrdeset sastanaka Burjakova i njegovih pomagača. Unutar ruske misije pri UN-u, Sporjšev i Podobnij pokušavali su regrutovati izvore preko Volstrita: konsultante, analitičare i druge finansijske profesionalce koji su imali pristup određenim dokumentima. Ruske obaveštajne agencije pokazale su izuzetno strpljenje za programe koje su trajali godinama.
Sredinom 2014., agenti FBI-a smatrali su da imaju dovoljno dokaza za hapšenje Burjakova, ipak odlučili su krenuti na još jedan korak – pripremu finalne epizode kojom bi imali dokumente o celom krugu stranih špijuna koji regrutuju izvore na Volstritu. FBI je zatražio od biznismena Atlantik Sitija da priđe Burjakovu, pretvarajući se kako je bogati investitor koji želi otvoriti kazina u Rusiji. U prisluškivanom telefonskom razgovoru s Burjakovom, Sporjšev je bio sumnjičav, kazao je kako mu se susret čini kao “neka vrsta nameštaljke. Neka vrsta zamke”.
No, Burjakov je svejedno nastavio. 8. avgusta 2014. proveo je sedam sati na turneji u Atlantik Sitiju sa izvorom iz FBI, posećujući kazina i gledajući Paver point prezentacije o projektu. FBI-ev izvor, koji nije imenovan, dao je Burjakovu vladine dokumente koji su označeni kao “za internu upotrebu ministarstva finansija” o pojedincima koje su Amerikanci sankcionisali zbog “invazije” Krima. Burjakov je kazao kako želi još dokumenata poput tih, i kasnije tog meseca, izvor mu je dao još dokumenata o ruskom bankarskom sektoru. Istog dana Burjakov je nazvao Sporjševa i kasnije te noći s aktovkom u ruci otišao je direktno iz svog ureda u VEB-u do Sporjševljeve kuće u Bronksu. FBI-ov tim za nadzor sve je to posmatrao izvan.
Agenti SVR-a rade na petogodišnje ugovore, i krajem 2014. Sporjšev i Podobnij su se vratili u Rusiju, njihove ture su istekle. Sada kada su Burjakovljevi pomagači nestali, FBI je bio zabrinut hoće li uspeti locirati njihove zamene.
-Mogli su u potpunosti promeniti mesta sastanka i procedure kontakata, tako da nismo mislili da će se isplatiti oslobađanje Burjakova da i dalje deluje - kaže Riči.
Zanimljivo je kako kontraobaveštajci često znaju za strane špijune i puštaju ih da deluju.
- Osnovni cilj kontraobaveštajnog delovanja nije uhapsiti – to je regrutovanje ili skretanje - kaže Riči.
Činilo se kako Burjakov retko u svoje ruke dobija materijale koje bilo koji prosečni zaposleni na Volstritu nije imao.
FBI je njegovo hapšenje zakazao za 26. januar 2015. Sneg je pao na sedište VEB-a i njegov dom u Riverdalu, a timovi za pretraživanje i desetine agenata nestrpljivo su čekali ispred obe lokacije. Burjakov je krenuo po namirnice. Nakon što je platio, pronašao je Ričine agente, odevene u FBI-eve šuškavce kako čekaju na parkiralištu.
- Gospodine, morate krenuti s nama - rekli su i s njim užurbano krenuli prema SUV-u. Burjakov je, kako su kasnije rekli agenti, bio miran i nije se činilo da je posebno iznenađen.
Do kraja dana američko ministarstvo pravosuđa najavilo je hapšenje i podnelo prijavu protiv Burjakova. VEB je platio tužbu Burjakovljevog stanodavca pa mu je platilo i advokata. Burjakov je na kraju priznao da je bio neregistrovani strani špijun. Njegovo hapšenje nije posebno usporilo delovanje obaveštajaca u SAD-u, piše Bloomberg. 24. maja 2016. godine Burjakov je osuđen na 30 meseci zatvora i sada se nalazi u nisko čuvanom federalnom zatvoru u Lisbonu u Ohaju. Još uvek je na VEB-ovom vebsajtu naveden kao njihov predstavnik u Njujorku.
