Никад већа криза у Ирану, председник тражи пресељење главног града. Шта се догађа?

Десетине брана готово су пресушиле, а становницима прети опасност да у року од неколико недеља остану без водес. Иако су рекордни недостатак кише и петогодишња суша довели земљу на ивицу, корени кризе леже у деценијама лоших политичких одлука које су исцрпеле драгоцене водне ресурсе у име самодовољности у производњи хране, пише Washington Пост.

Цена самодовољности

Како би ојачала домаћу пољопривреду и постигла независност од увоза хране, иранска влада деценијама је доносила одлуке које су земљу гурнуле у водну кризу. Гарантовали су откуп одређених усева, укључујући и оне који захтевају много воде, попут пиринча и јабука, субвенционисали су ђубрива и обезбеђивали јефтине зајмове пољопривредницима.

Влада је такође дозволила бушење бунара који су црпели ионако исцрпљене подземне воде широм сувих и полусувих делова земље, а често није била у стању да заустави ни бројне илегалне бушотине. Такве политике довеле су до тога да се површина наводњиваног земљишта у Ирану готово удвостручила од Исламске револуције 1979. године, на више од 22 милиона хектара.

- Влада је ефективно продала свој природни капитал, воду, плодност тла и отпорност, како би постигла неку врсту краткорочног успеха - рекао је Нима Схокри, директор Института за геохидроинформатику на Технолошком универзитету у Хамбургу.

Пољопривреда као једини излаз

Унутар Ирана, неки критичари позивају званичнике на потпуно преиспитивање пољопривредне политике, али то би, кажу стручњаци, захтевало и дубоке промене у односима земље са спољним светом. 

Због западних санкција наметнутих због нуклеарног програма, Иран није успео да развије и диверсификује своју привреду. Стога пољопривреда остаје кључан сектор који, према подацима пројекта „Иран 2040“ са Универзитета Станфорд, у сваком тренутку обезбеђује чак четвртину укупне запослености у земљи.

- Тренутно уништавамо животну средину и трошимо права наредних генерација из политичких разлога - рекао је Иса Калантари, бивши дугогодишњи ирански министар пољопривреде, у дискусији објављеној на YouTube-u прошлог месеца. „Ко је рекао да се морамо борити са читавим светом?

Идеологија испред ресурса

Последице владиних политика видљиве су у искуству Сајјада, пољопривредника чија породица узгаја јабуке и грожђе у подножју планина Загрос. Његова породица одлучила се за садњу јабука делимично и зато што их је на то подстицала влада Махмуда Ахмадинеџада, нудећи им зајмове и саднице.

Ахмадинеџадова администрација, како каже, дозволила је и копање бунара, што је раније било забрањено. Као и многи други, Сајјадова породица ископала је један бунар како би наводњавала усеве. Ипак, бунар је пресушио већ након годину и по дана.

Ирански клерикални лидери дуго су тврдили да Иран не може да се ослони на спољњи свет, нарочито Запад, када је реч о снабдевању хране за народ. Ајатолах Рухолах Homeini, оснивач исламске власти, једном је рекао да иранска пољопривреда "мора бити темељ свега", док је његов наследник, ајатолах Али Хаменеи, поручио да Иран мора обезбедити сопствену храну како не би био завистан од хирова "светских насилника".

- То је економија под санкцијама у оквиру отпора, а у таквом отпору све што могу да учине је да троше ресурсе како би створили прилике за запошљавање - рекао је Кавех Мадани, стручњак за водне ресурсе који је 2018. напустио Иран и био заменик директора Одељења за животну средину.

- Ако не можете да креирате радна места у индустрији или услужном сектору, ако не можете да диверсификујете своју економију, онда не можете одвојити економију од воде - додао је.

Годишња потрошња воде у Ирану – од које око 80 до 90 одсто одлази на пољопривреду – већа је од укупних обновљивих водних ресурса. Иран је једна од земаља са највећом потрошњом подземних вода, тло тоне алармантном брзином и постаје све сланије.

Историјска суша

Климатске промене додатно су погоршале кризу. Суша је екстремна: најмање 32 иранске бране налазе се на мање од 5 одсто капацитета, а падавине током првих 53 дана јесени биле су 83 одсто ниже од дугорочног просека.

- Један од веома важних фактора је то што у новијој историји никада нисмо имали сушу оваквог обима и трајања - рекао је Мадани.

Ипак, стручњаци се слажу да суша само погоршава основне проблеме. 

- Климатске промене и смањен ниво падавина дефинитивно имају улогу, али саме по себи не могу објаснити размере водне кризе коју сада видимо - истакао је Мохсен Месгаран, агроеколог са Универзитета Калифорнија у Дејвису.

Пропали усеви и све дубљи бунари

Тамо где се власт чини неспремном да промени курс, природа би могла да донесе коначну одлуку. Сајјадова породица сада за своје воћњаке доводи воду цистернама, али то није довољно. 

- Наводњавамо, али колико год воде да дамо, земљи је потребно више. Земља је сува - каже он. Ове године берба јабука им је потпуно пропала – плодови су били ситни и прениске квалитете за продају.

Чак и у релативно воденим северним деловима Ирана, пољопривредници трпе последице. 

Хасан, узгајивач пшенице у провинцији Гилан, каже да се гаји пшенице у том подручју све више смањује. Фархад, пољопривредник у близини града Такестана, испричао је да су пре две деценије воду могли наћи на дубини од 25 до 30 метара. Данас су приморани да буше и до 150 метара.

- Готово сви шапућу да за две или три године нећемо имати воде - рекао је.

Извор: Србија Danas/Index.hr