Nikad veća kriza u Iranu, predsednik traži preseljenje glavnog grada. Šta se događa?

Desetine brana gotovo su presušile, a stanovnicima preti opasnost da u roku od nekoliko nedelja ostanu bez vodes. Iako su rekordni nedostatak kiše i petogodišnja suša doveli zemlju na ivicu, koreni krize leže u decenijama loših političkih odluka koje su iscrpele dragocene vodne resurse u ime samodovoljnosti u proizvodnji hrane, piše Washington Post.

Cena samodovoljnosti

Kako bi ojačala domaću poljoprivredu i postigla nezavisnost od uvoza hrane, iranska vlada decenijama je donosila odluke koje su zemlju gurnule u vodnu krizu. Garantovali su otkup određenih useva, uključujući i one koji zahtevaju mnogo vode, poput pirinča i jabuka, subvencionisali su đubriva i obezbeđivali jeftine zajmove poljoprivrednicima.

Vlada je takođe dozvolila bušenje bunara koji su crpeli ionako iscrpljene podzemne vode širom suvih i polusuvih delova zemlje, a često nije bila u stanju da zaustavi ni brojne ilegalne bušotine. Takve politike dovele su do toga da se površina navodnjivanog zemljišta u Iranu gotovo udvostručila od Islamske revolucije 1979. godine, na više od 22 miliona hektara.

- Vlada je efektivno prodala svoj prirodni kapital, vodu, plodnost tla i otpornost, kako bi postigla neku vrstu kratkoročnog uspeha - rekao je Nima Shokri, direktor Instituta za geohidroinformatiku na Tehnološkom univerzitetu u Hamburgu.

Poljoprivreda kao jedini izlaz

Unutar Irana, neki kritičari pozivaju zvaničnike na potpuno preispitivanje poljoprivredne politike, ali to bi, kažu stručnjaci, zahtevalo i duboke promene u odnosima zemlje sa spoljnim svetom. 

Zbog zapadnih sankcija nametnutih zbog nuklearnog programa, Iran nije uspeo da razvije i diversifikuje svoju privredu. Stoga poljoprivreda ostaje ključan sektor koji, prema podacima projekta „Iran 2040“ sa Univerziteta Stanford, u svakom trenutku obezbeđuje čak četvrtinu ukupne zaposlenosti u zemlji.

- Trenutno uništavamo životnu sredinu i trošimo prava narednih generacija iz političkih razloga - rekao je Isa Kalantari, bivši dugogodišnji iranski ministar poljoprivrede, u diskusiji objavljenoj na YouTube-u prošlog meseca. „Ko je rekao da se moramo boriti sa čitavim svetom?

Ideologija ispred resursa

Posledice vladinih politika vidljive su u iskustvu Sajjada, poljoprivrednika čija porodica uzgaja jabuke i grožđe u podnožju planina Zagros. Njegova porodica odlučila se za sadnju jabuka delimično i zato što ih je na to podsticala vlada Mahmuda Ahmadinedžada, nudeći im zajmove i sadnice.

Ahmadinedžadova administracija, kako kaže, dozvolila je i kopanje bunara, što je ranije bilo zabranjeno. Kao i mnogi drugi, Sajjadova porodica iskopala je jedan bunar kako bi navodnjavala useve. Ipak, bunar je presušio već nakon godinu i po dana.

Iranski klerikalni lideri dugo su tvrdili da Iran ne može da se osloni na spoljnji svet, naročito Zapad, kada je reč o snabdevanju hrane za narod. Ajatolah Ruholah Homeini, osnivač islamske vlasti, jednom je rekao da iranska poljoprivreda "mora biti temelj svega", dok je njegov naslednik, ajatolah Ali Hamenei, poručio da Iran mora obezbediti sopstvenu hranu kako ne bi bio zavistan od hirova "svetskih nasilnika".

- To je ekonomija pod sankcijama u okviru otpora, a u takvom otporu sve što mogu da učine je da troše resurse kako bi stvorili prilike za zapošljavanje - rekao je Kaveh Madani, stručnjak za vodne resurse koji je 2018. napustio Iran i bio zamenik direktora Odeljenja za životnu sredinu.

- Ako ne možete da kreirate radna mesta u industriji ili uslužnom sektoru, ako ne možete da diversifikujete svoju ekonomiju, onda ne možete odvojiti ekonomiju od vode - dodao je.

Godišnja potrošnja vode u Iranu – od koje oko 80 do 90 odsto odlazi na poljoprivredu – veća je od ukupnih obnovljivih vodnih resursa. Iran je jedna od zemalja sa najvećom potrošnjom podzemnih voda, tlo tone alarmantnom brzinom i postaje sve slanije.

Istorijska suša

Klimatske promene dodatno su pogoršale krizu. Suša je ekstremna: najmanje 32 iranske brane nalaze se na manje od 5 odsto kapaciteta, a padavine tokom prvih 53 dana jeseni bile su 83 odsto niže od dugoročnog proseka.

- Jedan od veoma važnih faktora je to što u novijoj istoriji nikada nismo imali sušu ovakvog obima i trajanja - rekao je Madani.

Ipak, stručnjaci se slažu da suša samo pogoršava osnovne probleme. 

- Klimatske promene i smanjen nivo padavina definitivno imaju ulogu, ali same po sebi ne mogu objasniti razmere vodne krize koju sada vidimo - istakao je Mohsen Mesgaran, agroekolog sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu.

Propali usevi i sve dublji bunari

Tamo gde se vlast čini nespremnom da promeni kurs, priroda bi mogla da donese konačnu odluku. Sajjadova porodica sada za svoje voćnjake dovodi vodu cisternama, ali to nije dovoljno. 

- Navodnjavamo, ali koliko god vode da damo, zemlji je potrebno više. Zemlja je suva - kaže on. Ove godine berba jabuka im je potpuno propala – plodovi su bili sitni i preniske kvalitete za prodaju.

Čak i u relativno vodenim severnim delovima Irana, poljoprivrednici trpe posledice. 

Hasan, uzgajivač pšenice u provinciji Gilan, kaže da se gaji pšenice u tom području sve više smanjuje. Farhad, poljoprivrednik u blizini grada Takestana, ispričao je da su pre dve decenije vodu mogli naći na dubini od 25 do 30 metara. Danas su primorani da buše i do 150 metara.

- Gotovo svi šapuću da za dve ili tri godine nećemo imati vode - rekao je.

Izvor: Srbija Danas/Index.hr