Нова контроверзна одлука Брисела на помолу: Реакције широм Европе подељење

Европска унија разматра нови план проширења који би омогућио приступање нових чланица без потпуних права гласа, укључујући и право вета. Ова иницијатива долази као покушај да се деблокира процес проширења који тренутно коче земље попут Мађарске, под вођством Виктора Орбана. Идеја је да би нове чланице, попут Украјине, Молдавије и Црне Горе, могле да уживају већину бенефита чланства у ЕУ, али без могућности да блокирају одлуке, све док се Унија изнутра не реформише и не пређе на доношење одлука квалификованом већином у већини политика.

Предлог, који се још налази у раној фази и који би морао да буде једногласно одобрен од стране свих 27 чланица, замишљен је као компромисно решење које би омогућило проширење Уније без потребе за формалном ревизијом оснивачких уговора, што је до сада представљало главну препреку. Реформу подржавају земље попут Аустрије и Шведске, које желе да ревитализују процес ширења, док се са друге стране Мађарска и још неколико држава противе проширењу из страха да би нове чланице могле угрозити њихове економске или безбедносне интересе.

Председник Одбора за европска питања немачког Бундестага, Антон Хофрајтер, изјавио је да би будуће чланице требало да се одрекну права вета док се кључне институционалне реформе не спроведу, јер појединачне блокаде не би смеле да успоравају ширење Уније. Идеја је да се новим чланицама омогући флексибилнији улазак у ЕУ, што би било политички лакше спровести, а да се пуна права стекну касније, када Унија буде спремна.

Овакав приступ све више наилази на подршку у државама кандидатима, нарочито у онима које су већ дуго у процесу интеграција, попут Србије, која преговоре води још од 2012. године. Украјински и молдавски званичници такође поздрављају креативне предлоге који би могли убрзати чланство. Заменик украјинског премијера Тарас Качка упозорио је да „чекање није опција“, наглашавајући да би блокирање чланства било суштински противно интересима саме Европске уније, посебно у контексту руске агресије.

Упркос све већем притиску из источне Европе и региона Западног Балкана, лидери ЕУ и даље показују невољност да убрзају процес проширења. Током последњих покушаја да се проширење убрза, укључујући и иницијативу председника Европског савета Антонија Косте, дошло је до одбијања од стране више држава чланица. Уз то, у нацрту закључака предстојећег самита ЕУ у Бриселу није уопште поменуто проширење, што је изазвало огорчење у земљама које га снажно подржавају.

Предлог се јавља у време када Унија жели да покаже одлучност према Русији, а чланство у ЕУ користи као главни геополитички инструмент. Међутим, унутар самих чланица ЕУ јача подршка крајњој десници, што додатно отежава ширење. Иако председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен проширење сматра кључним делом своје агенде, многе чланице и даље избегавају конкретне кораке. Немачки канцелар Фридрих Мерц недавно је изјавио да не очекује да ће Украјина постати чланица пре краја наредног седмогодишњег буџетског циклуса ЕУ, који траје до 2034. године.

И док Украјина најављује набавку додатних система "Патриот", а Молдавија се све више окреће европском путу, у Бриселу још увек преовладава опрез и несигурност, што отвара простор за друге геополитичке актере попут Кине и Русије да учврсте свој утицај у региону.