Nova kontroverzna odluka Brisela na pomolu: Reakcije širom Evrope podeljenje

Evropska unija razmatra novi plan proširenja koji bi omogućio pristupanje novih članica bez potpunih prava glasa, uključujući i pravo veta. Ova inicijativa dolazi kao pokušaj da se deblokira proces proširenja koji trenutno koče zemlje poput Mađarske, pod vođstvom Viktora Orbana. Ideja je da bi nove članice, poput Ukrajine, Moldavije i Crne Gore, mogle da uživaju većinu benefita članstva u EU, ali bez mogućnosti da blokiraju odluke, sve dok se Unija iznutra ne reformiše i ne pređe na donošenje odluka kvalifikovanom većinom u većini politika.

Predlog, koji se još nalazi u ranoj fazi i koji bi morao da bude jednoglasno odobren od strane svih 27 članica, zamišljen je kao kompromisno rešenje koje bi omogućilo proširenje Unije bez potrebe za formalnom revizijom osnivačkih ugovora, što je do sada predstavljalo glavnu prepreku. Reformu podržavaju zemlje poput Austrije i Švedske, koje žele da revitalizuju proces širenja, dok se sa druge strane Mađarska i još nekoliko država protive proširenju iz straha da bi nove članice mogle ugroziti njihove ekonomske ili bezbednosne interese.

Predsednik Odbora za evropska pitanja nemačkog Bundestaga, Anton Hofrajter, izjavio je da bi buduće članice trebalo da se odreknu prava veta dok se ključne institucionalne reforme ne sprovedu, jer pojedinačne blokade ne bi smele da usporavaju širenje Unije. Ideja je da se novim članicama omogući fleksibilniji ulazak u EU, što bi bilo politički lakše sprovesti, a da se puna prava steknu kasnije, kada Unija bude spremna.

Ovakav pristup sve više nailazi na podršku u državama kandidatima, naročito u onima koje su već dugo u procesu integracija, poput Srbije, koja pregovore vodi još od 2012. godine. Ukrajinski i moldavski zvaničnici takođe pozdravljaju kreativne predloge koji bi mogli ubrzati članstvo. Zamenik ukrajinskog premijera Taras Kačka upozorio je da „čekanje nije opcija“, naglašavajući da bi blokiranje članstva bilo suštinski protivno interesima same Evropske unije, posebno u kontekstu ruske agresije.

Uprkos sve većem pritisku iz istočne Evrope i regiona Zapadnog Balkana, lideri EU i dalje pokazuju nevoljnost da ubrzaju proces proširenja. Tokom poslednjih pokušaja da se proširenje ubrza, uključujući i inicijativu predsednika Evropskog saveta Antonija Koste, došlo je do odbijanja od strane više država članica. Uz to, u nacrtu zaključaka predstojećeg samita EU u Briselu nije uopšte pomenuto proširenje, što je izazvalo ogorčenje u zemljama koje ga snažno podržavaju.

Predlog se javlja u vreme kada Unija želi da pokaže odlučnost prema Rusiji, a članstvo u EU koristi kao glavni geopolitički instrument. Međutim, unutar samih članica EU jača podrška krajnjoj desnici, što dodatno otežava širenje. Iako predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen proširenje smatra ključnim delom svoje agende, mnoge članice i dalje izbegavaju konkretne korake. Nemački kancelar Fridrih Merc nedavno je izjavio da ne očekuje da će Ukrajina postati članica pre kraja narednog sedmogodišnjeg budžetskog ciklusa EU, koji traje do 2034. godine.

I dok Ukrajina najavljuje nabavku dodatnih sistema "Patriot", a Moldavija se sve više okreće evropskom putu, u Briselu još uvek preovladava oprez i nesigurnost, što otvara prostor za druge geopolitičke aktere poput Kine i Rusije da učvrste svoj uticaj u regionu.