Да ли ће се Европа укључити у сукоб са Ираном? Mohammad Наеими за СД: Настављају се одбрамбене војне акције, а ово је порука за Србију

У светлу све озбиљније ескалације сукоба на Блиском истоку и растућих геополитичких тензија које потресају регион, портал Србија данас обратио се Културном центру Исламске Републике Иран у Београду са низом питања о тренутној ситуацији, њеним међународним последицама и односима Ирана са европским државама. Теме које су биле у фокусу питања подразумевале су начин на који Техеран види актуелне догађаје, поруке које жели да упути јавности у Србији, али и улога културе у тренуцима када политичке и војне тензије достижу врхунац.

На питања портала Србија данас одговорио је Mohammad Наеими, аташе за културу Амбасаде Исламске Републике Иран и директор Културног центра Ирана у Београду, који је говорио о актуелној кризи, односима са Европом, као и о могућностима да културна сарадња остане мост између народа упркос политичким сукобима.

У наставку преносимо одговоре у целости, које је Културни центар Исламске Републике Иран у Београду доставио на питања наше редакције:

Како Културни центар гледа на тренутну ескалацију сукоба и каква је порука која треба бити пренета јавности Србије?

Незаконита агресија и оружани напад САД и Израела на суверенитет и територијални интегритет Исламске Републике Иран представља очигледно кршење Повеље Уједињених нација. У току ове незаконите агресије, атентат на једног високорангираног државног лидера такође представља јасно кршење међународног правног поретка. Ми се искључиво позивамо на право на самоодбрану у складу са чланом 51 Повеље Уједињених нација. Одбрамбене војне операције Ирана наставиће се све док агресија траје.

Али која порука треба да се пренесе народу Србије? Морам рећи да одбрана отаџбине није само национална и природна дужност сваког народа, већ у многим случајевима може бити инспирација и узор другим народима. Тај утицај се често остварује кроз показивање тежње ка независности, истрајности пред агресијом, националног јединства и колективне воље. Србија је једна од земаља у којој је осећај патриотизма веома жив, дубок и распрострањен. Тај осећај произилази из бурне историје, религије и културе и често уједињује народ, нарочито у тренуцима кризе или националних празника.

Колико су, по вашем мишљењу, актуелни догађаји променили односе Ирана са европским државама, укључујући Србију?

Ако се под актуелним догађајима мисли на ''америчко-израелску агресију на Иран'', Иран је одговорио ракетним нападима на америчке и израелске базе у оквиру права на самоодбрану. Неке европске земље, попут Немачке и Велике Британије, ускладиле су се са ставовима САД и Израела и оправдале нападе као меру спречавања иранског нуклеарног програма, док су земље попут Шпаније и Француске то оцениле као кршење међународног права и позвале на уздржаност. Чини се да Европа нема намеру да се директно укључи у сукоб и да је фокусирана на економске последице.

Србија је једна од ретких европских земаља која је, без увођења оштрих санкција, задржала релативно топле односе са Ираном и наставила политичку сарадњу (непризнавање Косова од стране Ирана), економску (трговинску) и културну сарадњу. Након америчко-израелске агресије, Србија је осудила нападе Ирана на земље Персијског залива (попут Уједињених Арапских Емирата, Катара и Саудијске Арабије) и евакуисала своје грађане из Ирана. Чини се да је став Србије заснован на заштити сопствених грађана у региону.

У тренуцима када регион потреса сукоб, какву улогу култура може да има – смиривање тензија или мобилизацију друштва?

У условима рата или спољне претње, култура се често брзо претвара у средство мобилизације нације ради јачања патриотизма, јединства и колективног идентитета, окупљајући народ у одбрани отаџбине, спремности на жртву, истрајности и подношењу тешкоћа.

У постконфликтним околностима култура може допринети смиривању тензија и обнови националног поверења. У међународном простору, ако се мудро управља, култура може претворити потресе рата у мостове мира – али то захтева вољу која превазилази бојно поље.

Да ли постоји бојазан да би културна сарадња између Ирана и европских земаља могла бити ограничена због политичких одлука?

Да, постоји могућност да културна сарадња између Ирана и европских земаља, укључујући филмске фестивале, уметничке размене, изложбе и програме културне дипломатије, буде ограничена, суспендована или чак обустављена због њиховог усклађивања са америчко-израелским политикама. Поједини показатељи сугеришу да би Европа могла ограничити културне размене као средство индиректног притиска.

Може ли култура остати мост између народа чак и када су владе у сукобу?

Да, култура може остати мост између народа чак и када су државе у сукобу. Тај мост може постати тањи, понекад деловати као да је прекинут, али историја је показала да када политика дође до застоја, заједничка људскост кроз уметност и културу поново отвара пут.

На крају, народи не комуницирају првенствено преко својих влада, већ кроз приче, песме и слике једни других, а та веза може постати темељ будућег мира. Као пример, током власти Садама Хусеина у Ираку, Ирану је био наметнут осмогодишњи рат. Упркос верским и културним сличностима Ирана и Ирака, културна веза је тада била прекинута. Међутим, након свргавања Садама Хусеина, културне везе између два народа поново су успостављене.

У тренутку када сукоб на Блиском истоку изазива све већу забринутост међународне јавности и отвара бројна питања о будућим односима великих сила и регионалних актера, поруке које долазе из дипломатских и културних институција добијају додатну тежину. Ставови изнети за портал Србија данас указују на то да ће се политичке и војне тензије неминовно одразити и на шири међународни контекст – од односа са европским државама до области културне сарадње.

Истовремено, искуства из претходних криза показују да управо у периодима политичких раздвајања често остају отворени канали комуникације међу друштвима, кроз уметност, образовање и културну размену. Да ли ће ти мостови опстати и у новим геополитичким околностима, у великој мери зависи од даљег развоја догађаја на међународној сцени.

Најновија дешавања на Блиском истоку, можете пратити ОВДЕ.

Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, у складу са Законом о јавном информисању и медијима.