Da li će se Evropa uključiti u sukob sa Iranom? Mohammad Naeimi za SD: Nastavljaju se odbrambene vojne akcije, a ovo je poruka za Srbiju

U svetlu sve ozbiljnije eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rastućih geopolitičkih tenzija koje potresaju region, portal Srbija danas obratio se Kulturnom centru Islamske Republike Iran u Beogradu sa nizom pitanja o trenutnoj situaciji, njenim međunarodnim posledicama i odnosima Irana sa evropskim državama. Teme koje su bile u fokusu pitanja podrazumevale su način na koji Teheran vidi aktuelne događaje, poruke koje želi da uputi javnosti u Srbiji, ali i uloga kulture u trenucima kada političke i vojne tenzije dostižu vrhunac.

Na pitanja portala Srbija danas odgovorio je Mohammad Naeimi, ataše za kulturu Ambasade Islamske Republike Iran i direktor Kulturnog centra Irana u Beogradu, koji je govorio o aktuelnoj krizi, odnosima sa Evropom, kao i o mogućnostima da kulturna saradnja ostane most između naroda uprkos političkim sukobima.

U nastavku prenosimo odgovore u celosti, koje je Kulturni centar Islamske Republike Iran u Beogradu dostavio na pitanja naše redakcije:

Kako Kulturni centar gleda na trenutnu eskalaciju sukoba i kakva je poruka koja treba biti preneta javnosti Srbije?

Nezakonita agresija i oružani napad SAD i Izraela na suverenitet i teritorijalni integritet Islamske Republike Iran predstavlja očigledno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija. U toku ove nezakonite agresije, atentat na jednog visokorangiranog državnog lidera takođe predstavlja jasno kršenje međunarodnog pravnog poretka. Mi se isključivo pozivamo na pravo na samoodbranu u skladu sa članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija. Odbrambene vojne operacije Irana nastaviće se sve dok agresija traje.

Ali koja poruka treba da se prenese narodu Srbije? Moram reći da odbrana otadžbine nije samo nacionalna i prirodna dužnost svakog naroda, već u mnogim slučajevima može biti inspiracija i uzor drugim narodima. Taj uticaj se često ostvaruje kroz pokazivanje težnje ka nezavisnosti, istrajnosti pred agresijom, nacionalnog jedinstva i kolektivne volje. Srbija je jedna od zemalja u kojoj je osećaj patriotizma veoma živ, dubok i rasprostranjen. Taj osećaj proizilazi iz burne istorije, religije i kulture i često ujedinjuje narod, naročito u trenucima krize ili nacionalnih praznika.

Koliko su, po vašem mišljenju, aktuelni događaji promenili odnose Irana sa evropskim državama, uključujući Srbiju?

Ako se pod aktuelnim događajima misli na ''američko-izraelsku agresiju na Iran'', Iran je odgovorio raketnim napadima na američke i izraelske baze u okviru prava na samoodbranu. Neke evropske zemlje, poput Nemačke i Velike Britanije, uskladile su se sa stavovima SAD i Izraela i opravdale napade kao meru sprečavanja iranskog nuklearnog programa, dok su zemlje poput Španije i Francuske to ocenile kao kršenje međunarodnog prava i pozvale na uzdržanost. Čini se da Evropa nema nameru da se direktno uključi u sukob i da je fokusirana na ekonomske posledice.

Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja je, bez uvođenja oštrih sankcija, zadržala relativno tople odnose sa Iranom i nastavila političku saradnju (nepriznavanje Kosova od strane Irana), ekonomsku (trgovinsku) i kulturnu saradnju. Nakon američko-izraelske agresije, Srbija je osudila napade Irana na zemlje Persijskog zaliva (poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i Saudijske Arabije) i evakuisala svoje građane iz Irana. Čini se da je stav Srbije zasnovan na zaštiti sopstvenih građana u regionu.

U trenucima kada region potresa sukob, kakvu ulogu kultura može da ima – smirivanje tenzija ili mobilizaciju društva?

U uslovima rata ili spoljne pretnje, kultura se često brzo pretvara u sredstvo mobilizacije nacije radi jačanja patriotizma, jedinstva i kolektivnog identiteta, okupljajući narod u odbrani otadžbine, spremnosti na žrtvu, istrajnosti i podnošenju teškoća.

U postkonfliktnim okolnostima kultura može doprineti smirivanju tenzija i obnovi nacionalnog poverenja. U međunarodnom prostoru, ako se mudro upravlja, kultura može pretvoriti potrese rata u mostove mira – ali to zahteva volju koja prevazilazi bojno polje.

Da li postoji bojazan da bi kulturna saradnja između Irana i evropskih zemalja mogla biti ograničena zbog političkih odluka?

Da, postoji mogućnost da kulturna saradnja između Irana i evropskih zemalja, uključujući filmske festivale, umetničke razmene, izložbe i programe kulturne diplomatije, bude ograničena, suspendovana ili čak obustavljena zbog njihovog usklađivanja sa američko-izraelskim politikama. Pojedini pokazatelji sugerišu da bi Evropa mogla ograničiti kulturne razmene kao sredstvo indirektnog pritiska.

Može li kultura ostati most između naroda čak i kada su vlade u sukobu?

Da, kultura može ostati most između naroda čak i kada su države u sukobu. Taj most može postati tanji, ponekad delovati kao da je prekinut, ali istorija je pokazala da kada politika dođe do zastoja, zajednička ljudskost kroz umetnost i kulturu ponovo otvara put.

Na kraju, narodi ne komuniciraju prvenstveno preko svojih vlada, već kroz priče, pesme i slike jedni drugih, a ta veza može postati temelj budućeg mira. Kao primer, tokom vlasti Sadama Huseina u Iraku, Iranu je bio nametnut osmogodišnji rat. Uprkos verskim i kulturnim sličnostima Irana i Iraka, kulturna veza je tada bila prekinuta. Međutim, nakon svrgavanja Sadama Huseina, kulturne veze između dva naroda ponovo su uspostavljene.

U trenutku kada sukob na Bliskom istoku izaziva sve veću zabrinutost međunarodne javnosti i otvara brojna pitanja o budućim odnosima velikih sila i regionalnih aktera, poruke koje dolaze iz diplomatskih i kulturnih institucija dobijaju dodatnu težinu. Stavovi izneti za portal Srbija danas ukazuju na to da će se političke i vojne tenzije neminovno odraziti i na širi međunarodni kontekst – od odnosa sa evropskim državama do oblasti kulturne saradnje.

Istovremeno, iskustva iz prethodnih kriza pokazuju da upravo u periodima političkih razdvajanja često ostaju otvoreni kanali komunikacije među društvima, kroz umetnost, obrazovanje i kulturnu razmenu. Da li će ti mostovi opstati i u novim geopolitičkim okolnostima, u velikoj meri zavisi od daljeg razvoja događaja na međunarodnoj sceni.

Najnovija dešavanja na Bliskom istoku, možete pratiti OVDE.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta bez navođenja i linkovanja izvora i autora, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.