"Одсечете једну главу, израсте нова" Јединствен принцип у Ирану: Владари створили систем који их одржава на власти

Подсећа се да су у заједничким ваздушним ударима САД и Израела страдали врховни вођа ајатолах Али Хамнеи и неки војни команданти, а оштећена је и кључна инфраструктура.

САД и Израел су наговестили да желе смену режима и позвали Иранце да сруше властиту владу. Ипак, стручњаци кажу да је ирански режим свесно изградио структуру моћи која је издржива и коју је тешко срушити.

Шта објашњава отпорност иранског режима и по чему се разликује од других земаља на Блиском истоку?

Откако је срушила иранску монархију, Исламска Република је постојано градила политички систем осмишљен тако да преживи све потресе, кажу стручњаци. То је мешавина строго контролисаних институција, идеолошке индоктринације, кохезије елите и разједињене опозиције.

- Структура је налик хидри: одсечете једну главу и одмах израсте нова, каже Себастиен Бусуа, блискоисточни истраживач при Европском геополитичком институту у Белгији.

Моџтаба Хамнеи изабран је 8. марта за његовог наследника, мање од две недеље након што му је убијен отац, ајатолах Али Хамнеи. Од њега се нашироко очекује да настави владавину чврстом руком, попут његовог оца.

За разлику од земаља широм региона, као што су Тунис, Египат и Сирија, где су лидери били свргнути са власти, стручњаци сматрају да је Иран боље могао да истрпи спољне потресе због идеолошки мотивисаног безбедносног апарата.

Уместо да функционише под типичном диктатуром усредсређеном на једну особу, Иран има „полидиктатуру“ - „савез следбеника политичког ислама и жестоког иранског национализма“, каже Бернард Уркад, бивши директор техеранског Француског института за истраживање у Ирану.

Моћ је подељена на више центара - верска тела, оружане снаге и велике делове привреде - због чега је много теже срушити овакав систем него диктатуру са само једним вођом. Друго тело које поседује моћ је Савет чувара, који може да ставља вето на законе и одобрава кандидате за изборе. То додатно смањује шансе да само једна фракција озбиљно угрози државу.

И док се Иран нашироко сматра аутократијом, он нуди Иранцима симболичну прилику да гласају на неким изборима, попут председничких. Међутим, тај процес је строго контролисан. Кандидате одобрава Савет чувара према критеријумима који обухватају верност Исламској Републици. Ако институције чине скелет режима, снаге безбедности се нашироко доживљавају као мишићи.

Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ), која функционише раме уз раме са редовном војском, често се сматра „кичмом режима“, каже Уркад. Поред њене војне улоге, постала је и политички и економски моћна, са масовним пословним интересима и утицајем преко Басиџа, волонтерске паравојне организације.

Најважније од свега, снаге безбедности су остале јединствене током поновљених немира. Бусуа повезује лојалност са идеологијом.

- Ова култура мучеништва коју налазимо међу шиитима (следбеницима једне од две гране Ислама) и у оквиру група као што су Хамас и Хезболах, малтене се сматра саставним делом посла, каже он.

Ирански заменик министра одбране Реза Талаеиник недавно је рекао у телевизијском интервјуу да сваки командант ИРГЦ-а има именоване наследнике три нивоа испод да би се осигурао континуитет.

Касра Араби, шеф истраживања Савета чувара при Уједињенима против нуклеарног Ирана, каже да је децентрализована структура обликована на основу лекција научених из пораза ирачких снага током инвазије предвођене Америком 2003. године. Ако режим преживи, он верује да ће „'Чувари' имати још важнију улогу“.

Велике делове иранске привреде контролишу државне организације као што су боњади - добротворни трустови који су се развили тако да поседују хиљаде компанија у свим секторима привреде. Ове мреже деле послове и уговоре бирачима лојалним режиму.

Пословна империја ИРГЦ-а, у коју спада и конгломерат Катам ал Анбиа, учвршћује овај пословни систем „патроната“.

Иако су западне санкције тешко погодиле иранску привреду, ове мреже помажу да се заштите најважнији припадници елите и њихов интерес за опстанак система, тврде стручњаци. Систем је „толико чврст да не виђамо готово никакве пребеге“, каже Бусуа.

Религија такође игра велику улогу у очувању власти. Револуција је створила трајну мрежу верских, политичких и образовних институција које настављају да обликују ставове државе према свету.

- Ово је веома стара, веома моћна структура, идеолошка, бирократска, административна, и чини систем снажним, објашњава Бусуа. Идеологија „служи као прави извор јединства, звања и регрутације“, тврди он.

Историјски гледано, иранска опозиција је одувек била подељена. У њу спадају реформисти, монархисти, левичарске групе, покрети из дијаспоре, као што је Национални савет отпора Ирана, и разне друге етничке организације. Ова фрагментације је дуготрајна, каже Ели Геранмајех, виша политичка сарадница при Европском савету за спољне односе, британској експертској групи.

После револуције, расправа око стварања политичких странака била је скрајнута, каже она, у великој мери због тога што је Иран ушао у рат са Ираком 1980. године, који је потрајао осам година.

Геранмајех каже да су у различитим тренуцима умерене фракције биле „маргинализоване, дискредитоване или затворене“ од режима и тврдих струја.

Током година било је великих протестних покрета против режима, као што су Зелени покрет из 2009. и демонстрације које је покренула смрт Махсе Амини 2022. године. Међутим, протестима је недостајало централно вођство и наишли су на бруталну државну репресију.

Најновији таласи протеста ове и прошле године следили су позиве изгнаног сина покојног краља за „глобални дан деловања“.

Иран такође управља једним од најсофистициранијих система надзора у региону, са сталним гашењима интернета, праћењем које омогућује вештачка интелигенција и сајбер јединицама које нападају активисте у иностранству.

Годинама су многи Иранци оклевали да се боре за смену режима након што су видели последице интервенција предвођених Америком у Авганистану и Ираку, каже Геранмајех.

Последица арапских пролећа, таласа протеста широм северне Африке и Блиског истока, када су многи владари свргнути, додатно продубила тај опрез, додаје. Али она каже да се ова прорачунатост сада променила, када су многи Иранци почели да осећају да више не могу да обезбеде најосновније потрепштине, од послова до чисте воде, док се све бруталнијом силом гуше побуне.

Брутална реакција режима из јануара против новог таласа протеста, у којој су убијене хиљаде после неких од највећих демонстрација виђених у овој земљи, убрзала је ту промену, додаје она.

Уркад каже да постоји „генерацијски јаз“ међу Иранцима и у њиховом ставу према режиму.

Млађи Иранци, од којих су неки изузетно образовани, глобално повезани и под утицајем друштвених мрежа, одбацују режим доживљавајући га као „корумпираног, репресивног и неважног за њихове тежње“, тврди он.

Аналитичари тврде да ауторитарни режими обично падну кад се испуне три услова: масовна мобилизација, поделе међу владајућом елитом и пребези из снага безбедности.

У прошлости је Иран често доживљавао ово прво, али никада друга два, кажу стручњаци. Уркад верује да је крај Исламске Републике неизбежан, али није близу.

- Сваком режиму једном дође крај. Право питање је тајминга - хронологије.

Он тврди да је смрт Алија Хамнеија била тежак ударац за режим.

- Неће постојати још један као што је он. Његова замена никад неће уживати ауторитет који је Хамнеи имао.

Али Бусуа каже да је пад Исламске Републике далеко од извесног. Ако до њега дође и буде га покренула страна војна интервенција, оно што уследи после могло би бити још горе.

Трамп је претходно рекао за Њујорк тајмс да је америчко заробљавање бившег венецуеланског председника Николаса Мадура био „савршен сценарио“ за Иран.

Али Бусуа каже: „Управо би могло да се деси супротно, као у Северној Кореји или на Куби, учвршћивање тврдог језгра.“

Србија Данас/BBC