Огромни протести разарају Турску, студенти бесни на Ердогана: "Ватра је већ запаљена" Америка се укључила - Цео свет гледа у председника (ФОТО)

Највећа опозициона партија земље организује скупове, ургира на бојкот производа провладиних фирми и стоји уз свог председничког кандидата Екрема Имамоглуа који ће морати да води кампању из затвора.

Стотине хиљада продемократских демонстраната изашло је у суботу на улице Истанбула да искажу подршку свом затвореном градоначелнику Екрему Имамоглуу, главном ривалу председника Реџепа Тајипа Ердогана који је ухапшен прошле недеље по оптужбама за корупцију.

Имамоглу је порекао оптужбе и тврди да је његово хапшење политички мотивисано.

Његово затварање је изазвало масовне протесте. BBC пише да се у суботу окупило толико људи да се протест прелио на суседни парк. Председник Имамоглуове Републиканске народне партије (CHP) се обратио демонстрантима и прочитао његово писмо из самице у којој се налази.

- Не плашим се, ви сте иза и поред мене. Не плашим се јер нација је уједињена. Нација је уједињена против тлачитеља – поручио је Имамоглу у писму.

Његова супруга Дилек је такође била на протесту.

- Наставићемо да се боримо - рекла је она.

Демонстранти су махали црвено-белим заставама Турске и узвикивали: “Права, закон, правда!”

Ухапшено скоро 2.000 људи

На универзитетима, студенти су оформили савете да управљају протестима и деле савете како се носити са полицијом. Док је протест у суботу протекао мирно, раније су се демонстранти суочили са суровим полицијским тактикама, укључујући сузавац и гумене метке. BBC наводи да је ухапшено скоро 2.000 људи, укључујући неке новинаре који су пратили протесте.

Али, уместо да то застраши присталице опозиције, делује да их репресија само додатно мотивише, пише “Њујорк тајмс”.

- Сви на форумима и састанцима говоре да се ово не односи само на Имамоглуа... Ватра је већ запаљена – рекла је листу студенткиња Ирем Тачилдиз која је учествовала на протестима у Анкари.

Студенти бесни на Ердогана

Студенти, који чине велики део протеста, бесни су због начина на који је Ердоган водио земљу и забринути због ограничавања грађанских права. 

Влада је издала опште забране јавних демонстрација и затворила транзитне чворишта, а интервентна полиција је растерала демонстранте воденим топовима, сузавцем и бибер спрејом. Више од 1.800 људи је ухапшено, а око 260 је притворено до суђења, према подацима Министарства унутрашњих послова.

Студенти не верују судовима и забринути су због правца у којем земља иде, преноси “Њујорк тајмс”.

Имамоглуу је универзитет поништио његову диплому, позивајући се на неправилне процедуре пре више од 30 година, ефективно га тиме блокирајући од председничке трке јер у Турској кандидати морају да имају завршен факултет. Опозиција је његово притварање назвала “пучем” чији је циљ да се спрече изазови пред Ердоганом.

Имамоглу кандидат из затвора

Упркос хапшењу Имамоглуа, лидер CHP-a Озгур Озел рекао да ће се примарни избори за кандидата на председничким изборима у Турској 2028. одржати како је планирано. Упркос хапшењу, странка је у недељу потврдила да је Имамоглу њихов кандидат на изборима. Озел је на протесту позвао на недељне скупове и дубљи економски бојкот робе и услуга компанија за које се сматра да су блиске Ердогану, пренео је “Гардијан”. Он је такође позвао на бојкот фирми повезаних са провладиним новинским каналима који нису приказивали снимке демонстрација.

Док су наредни председнички избори заказани за 2028, многи Турци очекују превремене изборе на којима би Ердоган (71) потенцијално могао да се суочи са Имамоглуом (54).

Турска, чланица НАТО, је званично демократска република, али страни званичници, стручњаци и многи Турци кажу да је Ердоган последњих година гурнуо земљу ка аутократији и да сада настоји додатно да учврсти своју моћ. То значи да се Турци који желе да пруже отпор влади морају да се суоче са Ердогановом контролом над безбедносним снагама и утицајем на медије и судове, према аналитичарима.

Ердоган је прошле недеље рекао да су се протести због хапшења Имамоглуа претворили у “покрет насиља” и поручио да ће CHP одговарати због повређених полицајаца и штете која је причињена током демонстрација.

- Немамо времена да га губимо на бесмислене дебате, хрпе новца за несмотрено бацање, као ни времена за губљење на театралност опозиције - рекао је он дан након хапшења Имамоглуа.

Америка забринута

Државни секретар САД Марко Рубио изразио је забринутост у четвртак због протеста у Турској након хапшења градоначелника.

- Не волимо да видимо нестабилност попут ове у управљању било којом земљом, посебно оном која нам је тако близак савезник - рекао је Рубио, додајући да су “дефинитивно забринути због ових протеста и неких извештаја” медија.

Рубио је истакао да је амерички председник Доналд Трамп имао добар радни однос са Ердоганом у свом првом мандату.

- Волели бисмо да то рестартујемо. Они су НАТО савезник. Волели бисмо да сарађујемо са њима у Сирији и на другим местима – рекао је он.

Ердоганов маневар

Према “Тајмсу”, географски положај Турске значи да она има утицај на сваки већи конфликт у региону, од Сирије и Израела до Украјине. 

То даје Ердогану више простора за маневрисање на домаћем терену.

Турска је постала кључна тачка за већину главних питања која брину светске лидере. 

Русија и Украјина, Израел и Палестина, Иран, Сирија - решења за било који од ових проблема барем делимично пролазе кроз Анкару. 

Турска је превише корисна Западу и зато се Ердоган извлачи, наводи “Тајмс”.

Последњих година за време мандата Џоа Бајдена дошло је до удаљавања односа између САД и Турске због наводно преблиских односа са Русијом. Анкара се сада под Трампом нада ближим односима са Вашингтоном. Ердоган и Трамп су недавно "срдачно" разговарали телефоном о својим билатералним односима, као и регионалним и глобалним питањима.

Ердоган је касније рекао да је "врло могуће да ће турско-америчке везе добити другачији замах у другом Трамповом мандату". Такође је рекао да је све јасније да је Турска потребна Европи и да су спремни да унапреде своје односе са ЕУ.

"Заборавите на Ф-35"

Ердоган је Трампу рекао, између осталог, да је неопходно завршити процес набавке америчких борбених авиона Ф-16 и финализирати поновно учешће Турске у програму производње авиона Ф-35. 

Турска је због набавке руских ПВО система С-400 у 2019. – за време првог Трамповог мандата - избачена из тог програма и санкционисана па жели да то отклони и реши.

Али, то ће бити камен спотицања у Конгресу. Амерички конгресмен Грегори Микс, главни демократа Комитета за спољне послове Представничког дома, рекао је да ће они успротивити свакој потенцијалној продаји борбених авиона Ф-35 Турској.

- Могу вам рећи да Ф-35 неће да иду у Турску. Побринућемо се да Грчка настави са својим стратешким напретком - рекао је он у суботу у Њујорку на догађају грчке дијаспоре, пренео је “Екатимерини”.

Србија Данас/Блиц