"Опозицију финансира пола Европе која жели пад Мађарске" Да ли се спрема пад Орбана и историјска прекретница у Будимпешти?
Мађари ће следеће недеље изаћи на изборе које Политико описује као најважније у ЕУ у последњих пет година, а DW као референдум о томе да ли ће земља скренути ка потпуном ауторитаризму и Русији или ће се вратити либералној демократији и ЕУ.
Виктор Орбан, премијер који је од своје државе направио референтни модел нелибералне демократије, после 16 година власти суочава се са претњом какву није осетио од повратка на власт 2010. године - и то не од класичне опозиције, већ од бившег члана свог система Петера Мађара.
Његову Тису, према два независна истраживања подржава, 56 одсто бирача, док Орбанов Фидес има подршку 37 одсто.
Анкете су, међутим, као и држава, дубоко подељене. Политички аналитичар Габор Торок још је у јануару упозорио да су разлике између истраживања које спроводе провладине организације и независни институти „необјашњиве било којом истраживачком методом“.
Тако провладин Институт Незопонт предвиђа да би Фидес могао задржати већину освајањем 66 од 106 изборних јединица, док независна агенција Медиан опозицији даје 20 процентних поена предности.
Мађарова тактика
Мађар је привукао бираче разочаране економском стагнацијом, кризом трошкова живота и корупцијом.
Његова база окупља бивше опозиционе гласаче и бивше присталице Фидеса, а он свесно избегава јасне ставове и расправе о осетљивим питањима попут миграција и права LGBTQ заједнице.
Економска ситуација му иде на руку: мађарска привреда пала је за 0,8 одсто у 2023, а у 2024. и 2025. расла је просечно само 0,5 одсто, спорије од просека ЕУ, уз буџетски дефицит од око 5 одсто што знатно премашује циљ ЕУ од 3 одсто.
Мађар је изборе представио као референдум о положају Мађарске у НАТО и ЕУ.
Орбан се ослања на проверену стратегију, тврдећи да „чува Мађарску као острво мира у немирном свету“, а Мађара назива „марионетом Брисела и Зеленског“. Но аналитичари упозоравају да та стратегија губи уверљивост јер бирачи све више примећују да економски напредак више користи Орбановим елитама него њима.
Геополитичка подршка овим странама јасно је распоређена.
На ЦПАЦ конференцији у Будимпешти 21. марта Орбана су подржали аргентински председник Хавијер Милеи, копредседница АфД-а Алис Вајдел, лидер аустријске крајње деснице Херберт Кикл и председник шпанског Voxa Сантијаго Абаскал, а амерички председник Доналд Трамп му је у видео поруци дао „пуну и потпуну подршку“.
Мађар, с друге стране, ужива подршку институција ЕУ, а јуроњуз процењује да више од три четвртине посланика у Европском парламенту наступа у његову корист.
- Ови избори су апсолутна прекретница - изјавио је Андреј Коватчев из Европске народне партије.
Прекрајање изборних јединица
Уз Тису и Фидес, трећи играч који може одлучити резултате је крајње десна странка Наша домовина. Једина је уз две водеће са реалним изгледима за прелазак прага од 5 одсто, а на европским изборима 2024. освојила је 6,7 одсто гласова.
Њен лидер Ласло Тороцкаи формално је искључио коалициону сарадњу са обе стране, али аналитичари сугеришу да би странка могла прећутно подржати мањинску Фидесову владу.
Царнегие Endowment из Вашингтона упозорава на системске измене изборних правила откако је порасла популарност Тисе. Укинуто је ограничење трошкова кампање, а преобликовано је више од трећине изборних јединица, несразмерно погодивши опозициона упоришта.
Мађарски портал "VSquare" известио је о распоређивању руских војних обавештајних официра, "Финанциал Тимес" о операцији Кремља на друштвеним мрежама, а "Washington Пост" цитирао је изворе из ЕУ који оптужују мађарског министра спољних послова за сарадњу са руском обавештајном службом.
Орбан је све те оптужбе одбацио уз додатак да опозицију „финансира пола Европе која жели пад Мађарске“.
Највећи заокрет од пада комунизма
Ројтерс закључује да су ови избори много више од унутрашњеполитичког обрачуна, јер Мађарска захваљујући захтевима за једногласност у ЕУ има несразмеран утицај у односу на своју величину.
Истовремено, аналитичари упозоравају да влада Мађара не би значила потпуни раскид са Орбановим смером - Тиса се противи убрзаној интеграцији Украјине у ЕУ, а њен планирани рок за смањење зависности од руског гаса је 2035, далеко иза циља ЕУ постављеног за 2027.
Ако Орбан изгуби, то ће бити највећи политички заокрет у Мађарској од пада комунизма. Ако, пак, победи упркос заостајању у анкетама, питање демократског легитимитета мађарских избора постаће централна тема у Бриселу још дуго након затварања бирачких места.
