"Opoziciju finansira pola Evrope koja želi pad Mađarske" Da li se sprema pad Orbana i istorijska prekretnica u Budimpešti?
Mađari će sledeće nedelje izaći na izbore koje Politiko opisuje kao najvažnije u EU u poslednjih pet godina, a DW kao referendum o tome da li će zemlja skrenuti ka potpunom autoritarizmu i Rusiji ili će se vratiti liberalnoj demokratiji i EU.
Viktor Orban, premijer koji je od svoje države napravio referentni model neliberalne demokratije, posle 16 godina vlasti suočava se sa pretnjom kakvu nije osetio od povratka na vlast 2010. godine - i to ne od klasične opozicije, već od bivšeg člana svog sistema Petera Mađara.
Njegovu Tisu, prema dva nezavisna istraživanja podržava, 56 odsto birača, dok Orbanov Fides ima podršku 37 odsto.
Ankete su, međutim, kao i država, duboko podeljene. Politički analitičar Gabor Torok još je u januaru upozorio da su razlike između istraživanja koje sprovode provladine organizacije i nezavisni instituti „neobjašnjive bilo kojom istraživačkom metodom“.
Tako provladin Institut Nezopont predviđa da bi Fides mogao zadržati većinu osvajanjem 66 od 106 izbornih jedinica, dok nezavisna agencija Median opoziciji daje 20 procentnih poena prednosti.
Mađarova taktika
Mađar je privukao birače razočarane ekonomskom stagnacijom, krizom troškova života i korupcijom.
Njegova baza okuplja bivše opozicione glasače i bivše pristalice Fidesa, a on svesno izbegava jasne stavove i rasprave o osetljivim pitanjima poput migracija i prava LGBTQ+ zajednice.
Ekonomska situacija mu ide na ruku: mađarska privreda pala je za 0,8 odsto u 2023, a u 2024. i 2025. rasla je prosečno samo 0,5 odsto, sporije od proseka EU, uz budžetski deficit od oko 5 odsto što znatno premašuje cilj EU od 3 odsto.
Mađar je izbore predstavio kao referendum o položaju Mađarske u NATO i EU.
Orban se oslanja na proverenu strategiju, tvrdeći da „čuva Mađarsku kao ostrvo mira u nemirnom svetu“, a Mađara naziva „marionetom Brisela i Zelenskog“. No analitičari upozoravaju da ta strategija gubi uverljivost jer birači sve više primećuju da ekonomski napredak više koristi Orbanovim elitama nego njima.
Geopolitička podrška ovim stranama jasno je raspoređena.
Na CPAC konferenciji u Budimpešti 21. marta Orbana su podržali argentinski predsednik Havijer Milei, kopredsednica AfD-a Alis Vajdel, lider austrijske krajnje desnice Herbert Kikl i predsednik španskog Voxa Santijago Abaskal, a američki predsednik Donald Tramp mu je u video poruci dao „punu i potpunu podršku“.
Mađar, s druge strane, uživa podršku institucija EU, a juronjuz procenjuje da više od tri četvrtine poslanika u Evropskom parlamentu nastupa u njegovu korist.
- Ovi izbori su apsolutna prekretnica - izjavio je Andrej Kovatčev iz Evropske narodne partije.
Prekrajanje izbornih jedinica
Uz Tisu i Fides, treći igrač koji može odlučiti rezultate je krajnje desna stranka Naša domovina. Jedina je uz dve vodeće sa realnim izgledima za prelazak praga od 5 odsto, a na evropskim izborima 2024. osvojila je 6,7 odsto glasova.
Njen lider Laslo Torockai formalno je isključio koalicionu saradnju sa obe strane, ali analitičari sugerišu da bi stranka mogla prećutno podržati manjinsku Fidesovu vladu.
Carnegie Endowment iz Vašingtona upozorava na sistemske izmene izbornih pravila otkako je porasla popularnost Tise. Ukinuto je ograničenje troškova kampanje, a preoblikovano je više od trećine izbornih jedinica, nesrazmerno pogodivši opoziciona uporišta.
Mađarski portal "VSquare" izvestio je o raspoređivanju ruskih vojnih obaveštajnih oficira, "Financial Times" o operaciji Kremlja na društvenim mrežama, a "Washington Post" citirao je izvore iz EU koji optužuju mađarskog ministra spoljnih poslova za saradnju sa ruskom obaveštajnom službom.
Orban je sve te optužbe odbacio uz dodatak da opoziciju „finansira pola Evrope koja želi pad Mađarske“.
Najveći zaokret od pada komunizma
Rojters zaključuje da su ovi izbori mnogo više od unutrašnjepolitičkog obračuna, jer Mađarska zahvaljujući zahtevima za jednoglasnost u EU ima nesrazmeran uticaj u odnosu na svoju veličinu.
Istovremeno, analitičari upozoravaju da vlada Mađara ne bi značila potpuni raskid sa Orbanovim smerom - Tisa se protivi ubrzanoj integraciji Ukrajine u EU, a njen planirani rok za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa je 2035, daleko iza cilja EU postavljenog za 2027.
Ako Orban izgubi, to će biti najveći politički zaokret u Mađarskoj od pada komunizma. Ako, pak, pobedi uprkos zaostajanju u anketama, pitanje demokratskog legitimiteta mađarskih izbora postaće centralna tema u Briselu još dugo nakon zatvaranja biračkih mesta.
