Откривено тајно постројење у Ирану: Машине за нуклеарну бомбу радиле без престанка, докази јасно видљиви на фотографијама (ФОТО)

Дубоко под земљом, испод пустог побрђа у Ирану, у постројењу званом Фордо, пуном паром до пре неколико дана су радиле центрифуге које су обогаћивале уранијум, што је процес кључан за развој нуклеарне бомбе.

Иако је локација Фордоа позната, све остало је под велом тајне, а информације о центрифугама, обогаћивању уранијума, па и информације о потпуном уништењу овог кључног иранског постројења долазе нам из америчких и израелских извора.

Верује се да је дубина постројења и више од 80 метара, што значи да је било потребно више најмоћнијих ненуклеарних бомби на свету (тзв. пенетратор) да се постројење уништи. С колико успеха је то учињено, још није познато, будући да су стручњаци давали процене да чак ни са таквим наоружањем подухват не би био лак.

Оно што је чињеница коју свако може да провери јесте да се Фордо гради од почетка 21. века. Све што се дешавало испод земље, као и уласци у тунеле, јасно се виде на снимцима Гугл мапа.

Године 2000. место на коме се налази данашње постројење само је незнатно израженије планинско подручје, висине до око 1.000 метара. С обзиром на то да се ова узвишења налазе на висоравни, не може да се доживи драматичан планински рељеф, па све изгледа као пусто побрђе.

Недалеко од тог масива налази се огромно слано језеро Хоз Е Солтан, једна од туристичких атракција Ирана.

Најближи град овом великом постројењу је Ком, који је са преко милион становника и богатом историјом један од најважнијих иранских центара.

И Ком је у сукобу протеклих дана био мета. У једном стану дроном је нападнут ветеран команданта Кудс снага, прекоморског огранка Иранске револуционарне гарде.

Између ових древних градова и путева и природних лепота, у пустоши се белила главна зграда, један од свега неколико трагова огромне подземне нуклеарне тврђаве.

Током изградње овог постројења, која је почела после 2000. године, а на доступним сликама сателита први пут виђено 2004. године, коришћена је груба механизација. Могу се видети избраздани путеви и паркирани камиони, као и мешалице за бетон. Детаљи су, наравно, невидљиви.

Осим тога колико су просторије дубоке и простране, веома је важно шта је у њих уношено. Интересантно је да су још пре изградње главне зграде на два улаза у тунеле били постављени привремени објекти, који су се и померали. Испод ових привремених хала налазе се улази у тунеле и сасвим је могуће да су оне коришћене за деликатније радове и монтажу софистицираних машина.

Већ 2009. године саграђен је бљештави бели објекат, вероватно пријемна зграда на тлу, делимично укопана у земљу и са кровним прозорима. Недалеко одатле земљани путеви воде у два тунела с мањим двоструким улазима.

Све је још у изградњи, а јасно се види и велики улаз у тунел (који је касније затрпан) и већи број камиона. Постоје још два видљива улаза. 

Такође, на мапи се виде још неки објекти.

Године 2011. види се да је комплекс опасан сигурносним зидовима и путем, али један објекат, као и један од два велика улаза у тунел, остали су на површини. У каснијој фази ови велики тунели су затрпани, па је вероватно да су они коришћени само за градњу, а не и за експлоатацију.

Комплекс се најбоље види на снимку из 2022. године. Главна, полуукопана зграда додатно је заштићена оградом, крај ње је двоструки тунелски улаз у подземље. Постоје још три видљива улаза у подземни комплекс, такође додатно заштићена оградама.

Извор: Телеграф