Ова земља би могла постати нова чланица ЕУ? Једна неслана шала покренула лавину панике: Грађани поздравили предлог, ево шта следи
Шала америчког амбасадора о ''52. савезној држави'' изазвала је огорчење на Исланду и убрзала расправу о могућем приступању Европској унији, док се земља све више дистанцира од Вашингтона.
Наводно је све била само шала, али на Исланду нико се није смејао. У јануару је Били Лонг, новоименовани амерички амбасадор у Рејкјавику, пред неколико чланова Конгреса изјавио да би Исланд ускоро могао да постане 52. савезна држава САД, а он њен гувернер. Ова изјава дошла је у тренутку када је Доналд Трамп претио да би Гренланд могао да постане 51. савезна држава, па би Исланд био следећи.
Реакције на Исланду биле су бурне. Министарство спољних послова званично је затражило појашњење, друштвене мреже преплавили су негативни коментари, а хиљаде грађана – у земљи са око 400.000 становника – потписале су петицију да се Лонгу ускрати акредитација. Републиканац је потом изјавио да није говорио озбиљно и извинио се свима који су се осетили увређеним.
Посебна осетљивост Исланђана на овакве изјаве повезана је и са недавном полемиком између Трампа и НАТО партнера око Гренланда. Иако Исланд географски припада Европи, ближи је Гренланду него европском копну – дели их око 300 километара ваздушне линије – што додатно појачава страх да би могли постати предмет надметања великих сила.
Због тога се на Исланду поново озбиљно разматра чланство у Европској унији. Влада левог центра, наклоњена ЕУ, првобитно је планирала референдум 2027. године, али је премијерка Кристун Фростадотир најавила да би изјашњавање могло бити одржано већ до краја лета.
Према анкетама, 45 одсто грађана сада подржава улазак у ЕУ, док је 35 одсто против. Почетком 2025. године чак три четвртине испитаника у анкети националне телевизије РУВ сматрало је Сједињене Државе претњом.
Исланд је 1944. прогласио независност од Данске и поносан је на своју самосталност. Иако није члан ЕУ, део је Европског економског простора и ЕФТА-е, што му омогућава приступ јединственом тржишту и Шенгену.
Главна препрека пуном чланству годинама је била европска рибарска политика. Риболов је кључна грана исландске економије, а чланство у ЕУ подразумевало би прихватање заједничких квота и отварање богатих риболовних зона другим чланицама.
Исланд је и један од оснивача НАТО-а, иако нема сопствену војску, ослањајући се деценијама на САД као заштитника. Међутим, увођење америчких царина од 15 одсто на исландску робу додатно је погоршало односе, јер су САД други најважнији трговински партнер земље.
Током финансијске кризе 2008. године, Исланд је већ разматрао чланство у ЕУ, али је након опоравка повукао захтев 2015. године. Данас, у промењеном геополитичком окружењу, расположење се поново мења. У Бриселу поручују да су врата отворена и да је Исланд добродошао да настави преговоре прекинуте 2015.
С обзиром на то да је Исланд већ дубоко интегрисан у европске структуре кроз ЕГП и ЕФТА-у, у ЕУ га сматрају једним од лакших кандидата за приступање. Његов евентуални улазак био би и снажна политичка порука Вашингтону у контексту све израженијег надметања за утицај на северном Атлантику.
