Ova zemlja bi mogla postati nova članica EU? Jedna neslana šala pokrenula lavinu panike: Građani pozdravili predlog, evo šta sledi
Šala američkog ambasadora o ''52. saveznoj državi'' izazvala je ogorčenje na Islandu i ubrzala raspravu o mogućem pristupanju Evropskoj uniji, dok se zemlja sve više distancira od Vašingtona.
Navodno je sve bila samo šala, ali na Islandu niko se nije smejao. U januaru je Bili Long, novoimenovani američki ambasador u Rejkjaviku, pred nekoliko članova Kongresa izjavio da bi Island uskoro mogao da postane 52. savezna država SAD, a on njen guverner. Ova izjava došla je u trenutku kada je Donald Tramp pretio da bi Grenland mogao da postane 51. savezna država, pa bi Island bio sledeći.
Reakcije na Islandu bile su burne. Ministarstvo spoljnih poslova zvanično je zatražilo pojašnjenje, društvene mreže preplavili su negativni komentari, a hiljade građana – u zemlji sa oko 400.000 stanovnika – potpisale su peticiju da se Longu uskrati akreditacija. Republikanac je potom izjavio da nije govorio ozbiljno i izvinio se svima koji su se osetili uvređenim.
Posebna osetljivost Islanđana na ovakve izjave povezana je i sa nedavnom polemikom između Trampa i NATO partnera oko Grenlanda. Iako Island geografski pripada Evropi, bliži je Grenlandu nego evropskom kopnu – deli ih oko 300 kilometara vazdušne linije – što dodatno pojačava strah da bi mogli postati predmet nadmetanja velikih sila.
Zbog toga se na Islandu ponovo ozbiljno razmatra članstvo u Evropskoj uniji. Vlada levog centra, naklonjena EU, prvobitno je planirala referendum 2027. godine, ali je premijerka Kristun Frostadotir najavila da bi izjašnjavanje moglo biti održano već do kraja leta.
Prema anketama, 45 odsto građana sada podržava ulazak u EU, dok je 35 odsto protiv. Početkom 2025. godine čak tri četvrtine ispitanika u anketi nacionalne televizije RUV smatralo je Sjedinjene Države pretnjom.
Island je 1944. proglasio nezavisnost od Danske i ponosan je na svoju samostalnost. Iako nije član EU, deo je Evropskog ekonomskog prostora i EFTA-e, što mu omogućava pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu.
Glavna prepreka punom članstvu godinama je bila evropska ribarska politika. Ribolov je ključna grana islandske ekonomije, a članstvo u EU podrazumevalo bi prihvatanje zajedničkih kvota i otvaranje bogatih ribolovnih zona drugim članicama.
Island je i jedan od osnivača NATO-a, iako nema sopstvenu vojsku, oslanjajući se decenijama na SAD kao zaštitnika. Međutim, uvođenje američkih carina od 15 odsto na islandsku robu dodatno je pogoršalo odnose, jer su SAD drugi najvažniji trgovinski partner zemlje.
Tokom finansijske krize 2008. godine, Island je već razmatrao članstvo u EU, ali je nakon oporavka povukao zahtev 2015. godine. Danas, u promenjenom geopolitičkom okruženju, raspoloženje se ponovo menja. U Briselu poručuju da su vrata otvorena i da je Island dobrodošao da nastavi pregovore prekinute 2015.
S obzirom na to da je Island već duboko integrisan u evropske strukture kroz EGP i EFTA-u, u EU ga smatraju jednim od lakših kandidata za pristupanje. Njegov eventualni ulazak bio bi i snažna politička poruka Vašingtonu u kontekstu sve izraženijeg nadmetanja za uticaj na severnom Atlantiku.
