ОВО ЈЕ БИЛО НАЈОПАСНИЈЕ МЕСТО НА ЗЕМЉИ: Овде су живеле звери које не можете да замислите (ФОТО)

Пустиња / Извор: Фото: Twitter/Pedro Mocho

Хорде огромних грабљиваца владале су на тлу, у рекама и на небу данашњег Марока пре 100 милиона година, показала је нова студија, преноси у најновијем броју амерички тромесечник "Популар сајенс".

Ту где је сада пустиња, био је велики систем река које су протицале и кроз данашњи Алжир, језера и мочвара.

Чудно је што су током деценија истраживања тог места палеонтолози нашли врло мало фосила диносауруса - биљоједа који су тада лутали већим делом света. Уместо тога, тамо су идентификовали многе фосиле диносауруса - месождера, летећих гмизаваца званих "птеросауруси" и џиновских предака данашњих крокодила.

Зашто је отац Ким Џонг Уна баш њега изабрао за наследника, а не "ПРИНЦЕЗУ ЈО ЏОНГ"? ОТКРИВЕНА МИСТЕРИЈА

Војна парада у Белорусији УПРКОС КОРОНА ВИРУСУ: "Једноставно је не можемо отказати"

"ОД ЧЕГА ЋЕ ЉУДИ ЖИВЕТИ?" Швеђанин (70) после 12 дана агоније са короном изнео мишљење о националној стратегији

- Било је то сигурно најопасније место у историји планете Земље, јер је ту био дом толико много различитих врста грабљиваца свих облика и величина - рекао је Низар Ибрахим, палеонтолог са америчког Универзитета Детроит Мерси.

- Та поворка дивова није била ни налик било којем садашњем екосистему, а била је и прилично јединствена у поређењу с другим екосистемима из доба диносауруса - рекао је он.

Ибрахим и његове колеге су брижљиво размотриле остатке животиња и геологију тог екосистема чији су остаци сачувани у формацијама стена у источном Мароку, названим "Кем Кем".

Њихов извештај, објављен 21. априла у часопису "ЗооКеис", заснован је на налазима две деценије истраживања у том подручју и на анализи збирки музеја широм света.

То је прва детаљна синтеза свих претходних радова о том месту и први покушај реконструкције животне средине у тој зони Северне Африке пре 100 милиона година, рекао је Андреа Кау, истраживач који је ради прикупљања података и компарације сарађивао с музејима и универзитетима.

Нађени фосили су веома разнолики: "од ситних водоземаца и нежних биљака, све до масивних диносауруса", рекао је Ибрахим.

Неколико тих фосила су остаци диносауруса - биљоједа, попут "сауропода", с дугачким вратовима. Но, чини се да их је тамо било знатно мање него њихових рођака месождера, што су палеонтолози приметили на северу Африке још 1930-их.

Међу тим застрашујућим зверима била су бар четири велика диносауруса - грабљивца. Један је из групе "абелисаурида" који је, због кратке њушке и релативно ситних зуба, изгледа био стрвинар.

Палеонтолози су открили и фосиле "спиносауруса", уске њушке и зуба специјализованих за пробијање крљушти и убијање риба. Тај, како изгледа брзоноги грабљивац, био је дугачак осам метара, масиван ловац с посебним, тестерастим зубима, какве имају ајкуле, али величине ножева.

"Птеросауруси" с четири до шест метара распона крила летели су им изнад глава, а џиновске ајкуле и створења у облику крокодила дужине читавог аутобуса, вребала у води.

- На том месту човек нигде не би био сигуран, могао би да погине на безброј начина - рекао је Ибрахим.

Проблем за научнике је био да схвате чиме се хранило толико "невероватно обиље" грабљиваца на том ипак ограниченом простору.

Истраживачи су приметили да се лобање месождера из "Кем Кема" прилично разликују. То указује да су били специјализовани за разне врсте плена што би спријечило истребљујућу конкуренцију међу њима у борби за храну.

Изгледа и да су у многим случајевима јели морске животиње и да су најбогатији извор хране у то време биле рибе, неке величине теренских возила.

За разлику од тог мјеста, где су у то време месождери били у великој већини, стање у природи је данас сасвим обрнуто: грабљиваца-вукова и лавова, неупоредиво је мање него биљоједа - јелена, дивљих коза, антилопа.

Екосистеми као "Кем Кем", у којима доминира толико гломазних грабљиваца, били би ретки чак и током периода Средње Креде, када је северна Африка била прекривена огромним сплетом река, језера и мочвара.

Тако подводан, тамошњи терен у то време није могао да довољно вегетације издржи довољно дуго да би опстао велики број диносауруса - биљоједа, рекао је Ибрахим.

Ипак, пошто су остаци фосила фрагментарни, те их није лако идентификовати, могуће је да је однос броја месождера и биљоједа на том месту био другачији, а разноликост врста већа.

Све у свему, за Ибрахима, "Кем Кем" је показатељ да су древни екосистеми могли бити веома различити од оних какви су данас.

То не изненађује, рекао је он, имајући у виду да је више од 99 одсто свих организама који су икада постојали на Земљи, изумрло давно пре геолошки кратког периода постојања људи.

- Сахара одузима дах свакоме ко је данас види, али када се на том сувом и негостољубивом мјесту нађу џиновске крљушти риба и огромни зуби крокодила, то заиста даје осећај оног што ми зовемо дубоким временом - рекао је Ибрахим.

- Тада стварно схватате шта све наша планета има и колико много се може променити током времена", а због промјене климе то се дешава и сада - закључио је.

АМЕРИКА У КАНЏАМА КОРОНЕ: Више од 1.100.000 оболелих