"Ово су страшна времена" Европа узвраћа ударац Трампу?! Разматрају се незамисливе опције

Односи су затегнути месецима због америчког оклевања око подршке Украјини, притиска на земље ЕУ да прихвате неповољан трговински споразум и захтева савезника НАТО-а да драстично повећају издатке за одбрану.

Али како Трамп појачава своје претензије на Гренланд, што је изазвало протесте на улицама Нука и Копенхагена, европски лидери се суочавају са све већим позивима да напусте свој меки приступ и припреме се за сукоб.

Једна од опција коју предлажу политичари центра и левице јесте да Европа користи свој Инструмент против присиле – такозвану трговинску „базуку“ ЕУ. То је моћно средство трговинске одмазде, првобитно осмишљено да одврати Кину, што би Европи омогућило да уведе царине и инвестициона ограничења против земаља које крше правила.

- ЕУ би требало да буде спремна да примени циљане и пропорционалне контрамере, објавила је Валери Хајер, шефица центристичке групе Renew Еуропе у Европском парламенту, на Платформи X. „Активирање Инструмента ЕУ против присиле требало би експлицитно размотрити, јер је он дизајниран управо за ситуације економског застрашивања ове природе.“

Француски председник Емануел Макрон није директно подржао позив, али је наговестио могућу одмазду, рекавши да ће Европљани „одговорити јединствено и координисано ако се Трампове царине потврде“.

Европски парламент је већ спреман да делује блокирањем ратификације трговинског споразума између ЕУ и САД, након што је конзервативни лидер Манфред Вебер у суботу изјавио да „у овој фази није могуће“ одобрити споразум.

Активирање Инструмента против присиле био би много већи корак, јер би значило коришћење алата намењеног ривалским државама против највећег савезника ЕУ. „Уверен сам да не смемо попустити“, рекао је Жереми Галон, бивши француски дипломата. „Отпор новом покушају понижавања и вазалства једини је начин да се Европа коначно афирмише као геополитички играч.“

Упркос позивима на оштар одговор, европске земље оријентисане на извоз могле би да се одупру покретању трговинског спора великих размера са Сједињеним Државама око Гренланда, острва са 57.000 становника које је гласало за излазак из Европске заједнице, претече ЕУ, 1985. године.

У разговору за Дојче веле, комесар ЕУ за трговину Марош Шефчович рекао је да би било „веома компликовано“ одобрити трговински споразум са САД у светлу тренутних тензија, али није поменуо употребу Инструмента за борбу против принуде. Нагласио је да би недавно потписани трговински споразум са Меркосуром требало да „више него надокнади негативне последице повећаних царина које су увеле Сједињене Државе“.

Нове америчке тарифе, упозорио је, могле би да покрену „веома опасну спиралу надоле“ коју би лидери ЕУ требало „једноставно да избегавају“.

Један званичник ЕУ рекао је за "Политицо" рекао да ће апетит за конфронтацијом вероватно бити много мањи у престоницама него у Европском парламенту. „Амбасадори ће имати веома другачији начин деловања“, рекао је званичник под условом анонимности. „Ретко су Европски парламент и Савет потпуно усклађени, посебно по питању попут овог.“

Одговор Европске уније на Трампове претње разрађиван је у недељу, док су се председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста враћали из Латинске Америке. Очекује се да ће се лидери водити дугорочним економским и безбедносним интересима блока, наиме очувањем НАТО-а уз јачање способности Европе.

Сходно томе, фон дер Лајен је прошле недеље најавила нову безбедносну стратегију за ЕУ, а нови планови за јачање сајбер безбедности требало би да буду представљени ове недеље.

Чак и најоптимистичнији посматрачи односа ЕУ и САД признају да је тренутна ситуација без преседана и пуна опасности за трансатлантски савез. „Ово су страшна времена“, рекао је један званичник ЕУ. „Морамо остати мирни и кренути даље.“