"Ovo su strašna vremena" Evropa uzvraća udarac Trampu?! Razmatraju se nezamislive opcije

Odnosi su zategnuti mesecima zbog američkog oklevanja oko podrške Ukrajini, pritiska na zemlje EU da prihvate nepovoljan trgovinski sporazum i zahteva saveznika NATO-a da drastično povećaju izdatke za odbranu.

Ali kako Tramp pojačava svoje pretenzije na Grenland, što je izazvalo proteste na ulicama Nuka i Kopenhagena, evropski lideri se suočavaju sa sve većim pozivima da napuste svoj meki pristup i pripreme se za sukob.

Jedna od opcija koju predlažu političari centra i levice jeste da Evropa koristi svoj Instrument protiv prisile – takozvanu trgovinsku „bazuku“ EU. To je moćno sredstvo trgovinske odmazde, prvobitno osmišljeno da odvrati Kinu, što bi Evropi omogućilo da uvede carine i investiciona ograničenja protiv zemalja koje krše pravila.

- EU bi trebalo da bude spremna da primeni ciljane i proporcionalne kontramere, objavila je Valeri Hajer, šefica centrističke grupe Renew Europe u Evropskom parlamentu, na Platformi X. „Aktiviranje Instrumenta EU protiv prisile trebalo bi eksplicitno razmotriti, jer je on dizajniran upravo za situacije ekonomskog zastrašivanja ove prirode.“

Francuski predsednik Emanuel Makron nije direktno podržao poziv, ali je nagovestio moguću odmazdu, rekavši da će Evropljani „odgovoriti jedinstveno i koordinisano ako se Trampove carine potvrde“.

Evropski parlament je već spreman da deluje blokiranjem ratifikacije trgovinskog sporazuma između EU i SAD, nakon što je konzervativni lider Manfred Veber u subotu izjavio da „u ovoj fazi nije moguće“ odobriti sporazum.

Aktiviranje Instrumenta protiv prisile bio bi mnogo veći korak, jer bi značilo korišćenje alata namenjenog rivalskim državama protiv najvećeg saveznika EU. „Uveren sam da ne smemo popustiti“, rekao je Žeremi Galon, bivši francuski diplomata. „Otpor novom pokušaju ponižavanja i vazalstva jedini je način da se Evropa konačno afirmiše kao geopolitički igrač.“

Uprkos pozivima na oštar odgovor, evropske zemlje orijentisane na izvoz mogle bi da se odupru pokretanju trgovinskog spora velikih razmera sa Sjedinjenim Državama oko Grenlanda, ostrva sa 57.000 stanovnika koje je glasalo za izlazak iz Evropske zajednice, preteče EU, 1985. godine.

U razgovoru za Dojče vele, komesar EU za trgovinu Maroš Šefčovič rekao je da bi bilo „veoma komplikovano“ odobriti trgovinski sporazum sa SAD u svetlu trenutnih tenzija, ali nije pomenuo upotrebu Instrumenta za borbu protiv prinude. Naglasio je da bi nedavno potpisani trgovinski sporazum sa Merkosurom trebalo da „više nego nadoknadi negativne posledice povećanih carina koje su uvele Sjedinjene Države“.

Nove američke tarife, upozorio je, mogle bi da pokrenu „veoma opasnu spiralu nadole“ koju bi lideri EU trebalo „jednostavno da izbegavaju“.

Jedan zvaničnik EU rekao je za "Politico" rekao da će apetit za konfrontacijom verovatno biti mnogo manji u prestonicama nego u Evropskom parlamentu. „Ambasadori će imati veoma drugačiji način delovanja“, rekao je zvaničnik pod uslovom anonimnosti. „Retko su Evropski parlament i Savet potpuno usklađeni, posebno po pitanju poput ovog.“

Odgovor Evropske unije na Trampove pretnje razrađivan je u nedelju, dok su se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta vraćali iz Latinske Amerike. Očekuje se da će se lideri voditi dugoročnim ekonomskim i bezbednosnim interesima bloka, naime očuvanjem NATO-a uz jačanje sposobnosti Evrope.

Shodno tome, fon der Lajen je prošle nedelje najavila novu bezbednosnu strategiju za EU, a novi planovi za jačanje sajber bezbednosti trebalo bi da budu predstavljeni ove nedelje.

Čak i najoptimističniji posmatrači odnosa EU i SAD priznaju da je trenutna situacija bez presedana i puna opasnosti za transatlantski savez. „Ovo su strašna vremena“, rekao je jedan zvaničnik EU. „Moramo ostati mirni i krenuti dalje.“