Паника на Пацифику: Примећен руски војни брод, америчка војска у приправности - Хаваји као стратешка тачка притиска
Америчка Обалска стража саопштила је у четвртак да је пратила руски морнарички обавештајни брод који је крајем прошлог месеца оперисао непосредно поред америчких територијалних вода у близини острва Оаху на Хавајима.
Западне дипломате сматрају да се инцидент уклапа у образац руског тестирања одбране западних земаља - од Пацифика до источног крила НАТО-а.
Брод "Карелија", класе "Вишња", специјализован за пресретање сигнала и комуникационо обавештавање, примећен је око 15 наутичких миља јужно од Оахуа 29. октобра.
Он је формално био у међународним водама, али довољно близу кључне војне инфраструктуре на Хавајима да се инцидент тумачи као намерна демонстрација моћи.
Авиони америчке Обалске страже ХЦ-130 Херцулес и патролни брод "Вилијам Харт" из станице Барберс Поинт надзирали су руски брод у операцији коју званичници описују као "безбедну и професионалну", што је формулација којом се настоји да се задржи смирени тон упркос растућим тензијама с Москвом.
Званично, Обалска стража наглашава да је инцидент део уобичајеног надзора страних војних бродова који се крећу близу америчких вода.
Капетан Метју Чонг, главни званичник за америчке операције у Океанији, рекао је да Обалска стража редовно прати такве активности и сарађује са партнерима на обезбеђивању морских граница САД.
Незванично, међутим, амерички и западни званичници тврде да ни тајминг ни локација нису рутински.
Један бивши званичник америчке одбране рекао је за "Кијев пост" да је потез Кремља "класичан тест периметра", истичући да су Хаваји - седиште америчке Индо-пацифичке команде - једно од најосетљивијих обавештајних регија на свету.
- У сарадњи са партнерима и савезницима, наше посаде надзиру и реагују на активности страних војних бродова у близини наших територијалних вода како би заштитиле наше поморске границе и одбраниле наше суверене интересе - саопштио је Чонг, преноси "Фокс њуз".
- Нису дошли да разгледају - рекао је он.
Други европски безбедносни званичник сложио се са тим, назвавши појављивање брода Карелија "подсетником да Руси тестирају сваки простор где сматрају да су САД разуђене у одбрани."
Инцидент код Хонолулуа дешава се у тренутку када више НАТО држава пријављује пораст руских упада - од повреда ваздушног простора, преко електронског ометања, до поморских извиђачких мисија.
Оваква активност изазива нову забринутост у западним престоницама да Москва намерно делује на више фронтова како би тестирала капацитете западног одговора.
На питање новинара о порасту руске активности на истоку Европе, државни секретар Марко Рубио рекао је да Вашингтон сматра провокације контрапродуктивним и дестабилизујућим, упозоривши да постоји ризик од ширег сукоба.
Рубио је нагласио да САД остају потпуно посвећене обавезама колективне одбране у оквиру НАТО-а.
"Карелија" није непозната у региону. Брод је претходних година више пута примећиван у близини Хаваја, као део руске стратегије која приморава америчке снаге у регији и Обалску стражу да ангажују авионе и бродове у реалном времену.
Ситуацију додатно компликује чињеница да се брод појавио непосредно након што је амерички председник Доналд Трамп најавио намеру да обнови америчко тестирање нуклеарног оружја, потез који је Рубио бранио, наводећи да и друге нуклеарне силе спроводе сличне активности.
Западни званичници сматрају да је Москва искористила тренутак како би подсетила Вашингтон да америчке одлуке у једној области имају глобалне последице.
Један високи западни обавештајни званичник описао је руске пацифичке мисије као "операције слања порука сложене преко операција прикупљања података." Званичник је додао да брод не представља непосредну војну претњу, али да је "симболика кључна."
Аналитичари истичу да ништа од овога не указује на непосредни сукоб, али наглашава стратешку чињеницу да је Индо-Пацифик данас једнако оспораван као и Европа, а да је Русијасве спремнија да делује у оба региона истовремено.
Америчка Обалска стража и Индо-пацифичка команда наставиће да прате брод "Карелију" и слична распоређивања бродова.
Остаје отворено питање да ли се Москва спрема да појача образац упада ниског интензитета и како ће Вашингтон ускладити своје одговоре на два фронта које је све теже посматрати одвојено.
Према web страници америчке војске, бродови класе "Вишња" обухватају групу бродова за прикупљање обавештајних података изграђених за совјетску морнарицу током 1980-их. Оваквих седам бродова је и даље у служби руске морнарице.
Ради се о великим, наменски дизајнираним бродовима за електронско извиђање, опремљених широким спектром сензора, који податке могу да шаљу на копно путем сателитских антена.
Иако им је примарна намена обавештајни рад, бродови су наоружани системима АК-630 за блиску борбу и одбрану и СА-Н-8 ракетним бацачима земља-ваздух, који служе као опција крајње самоодбране.
Према међународном праву, страним војним бродовима дозвољено је да се крећу и оперишу изван територијалних вода других држава, које се простиру до 12 наутичких миља од обале.
