Panika na Pacifiku: Primećen ruski vojni brod, američka vojska u pripravnosti - Havaji kao strateška tačka pritiska
Američka Obalska straža saopštila je u četvrtak da je pratila ruski mornarički obaveštajni brod koji je krajem prošlog meseca operisao neposredno pored američkih teritorijalnih voda u blizini ostrva Oahu na Havajima.
Zapadne diplomate smatraju da se incident uklapa u obrazac ruskog testiranja odbrane zapadnih zemalja - od Pacifika do istočnog krila NATO-a.
Brod "Karelija", klase "Višnja", specijalizovan za presretanje signala i komunikaciono obaveštavanje, primećen je oko 15 nautičkih milja južno od Oahua 29. oktobra.
On je formalno bio u međunarodnim vodama, ali dovoljno blizu ključne vojne infrastrukture na Havajima da se incident tumači kao namerna demonstracija moći.
Avioni američke Obalske straže HC-130 Hercules i patrolni brod "Vilijam Hart" iz stanice Barbers Point nadzirali su ruski brod u operaciji koju zvaničnici opisuju kao "bezbednu i profesionalnu", što je formulacija kojom se nastoji da se zadrži smireni ton uprkos rastućim tenzijama s Moskvom.
Zvanično, Obalska straža naglašava da je incident deo uobičajenog nadzora stranih vojnih brodova koji se kreću blizu američkih voda.
Kapetan Metju Čong, glavni zvaničnik za američke operacije u Okeaniji, rekao je da Obalska straža redovno prati takve aktivnosti i sarađuje sa partnerima na obezbeđivanju morskih granica SAD.
Nezvanično, međutim, američki i zapadni zvaničnici tvrde da ni tajming ni lokacija nisu rutinski.
Jedan bivši zvaničnik američke odbrane rekao je za "Kijev post" da je potez Kremlja "klasičan test perimetra", ističući da su Havaji - sedište američke Indo-pacifičke komande - jedno od najosetljivijih obaveštajnih regija na svetu.
- U saradnji sa partnerima i saveznicima, naše posade nadziru i reaguju na aktivnosti stranih vojnih brodova u blizini naših teritorijalnih voda kako bi zaštitile naše pomorske granice i odbranile naše suverene interese - saopštio je Čong, prenosi "Foks njuz".
- Nisu došli da razgledaju - rekao je on.
Drugi evropski bezbednosni zvaničnik složio se sa tim, nazvavši pojavljivanje broda Karelija "podsetnikom da Rusi testiraju svaki prostor gde smatraju da su SAD razuđene u odbrani."
Incident kod Honolulua dešava se u trenutku kada više NATO država prijavljuje porast ruskih upada - od povreda vazdušnog prostora, preko elektronskog ometanja, do pomorskih izviđačkih misija.
Ovakva aktivnost izaziva novu zabrinutost u zapadnim prestonicama da Moskva namerno deluje na više frontova kako bi testirala kapacitete zapadnog odgovora.
Na pitanje novinara o porastu ruske aktivnosti na istoku Evrope, državni sekretar Marko Rubio rekao je da Vašington smatra provokacije kontraproduktivnim i destabilizujućim, upozorivši da postoji rizik od šireg sukoba.
Rubio je naglasio da SAD ostaju potpuno posvećene obavezama kolektivne odbrane u okviru NATO-a.
"Karelija" nije nepoznata u regionu. Brod je prethodnih godina više puta primećivan u blizini Havaja, kao deo ruske strategije koja primorava američke snage u regiji i Obalsku stražu da angažuju avione i brodove u realnom vremenu.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se brod pojavio neposredno nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio nameru da obnovi američko testiranje nuklearnog oružja, potez koji je Rubio branio, navodeći da i druge nuklearne sile sprovode slične aktivnosti.
Zapadni zvaničnici smatraju da je Moskva iskoristila trenutak kako bi podsetila Vašington da američke odluke u jednoj oblasti imaju globalne posledice.
Jedan visoki zapadni obaveštajni zvaničnik opisao je ruske pacifičke misije kao "operacije slanja poruka složene preko operacija prikupljanja podataka." Zvaničnik je dodao da brod ne predstavlja neposrednu vojnu pretnju, ali da je "simbolika ključna."
Analitičari ističu da ništa od ovoga ne ukazuje na neposredni sukob, ali naglašava stratešku činjenicu da je Indo-Pacifik danas jednako osporavan kao i Evropa, a da je Rusijasve spremnija da deluje u oba regiona istovremeno.
Američka Obalska straža i Indo-pacifička komanda nastaviće da prate brod "Kareliju" i slična raspoređivanja brodova.
Ostaje otvoreno pitanje da li se Moskva sprema da pojača obrazac upada niskog intenziteta i kako će Vašington uskladiti svoje odgovore na dva fronta koje je sve teže posmatrati odvojeno.
Prema web stranici američke vojske, brodovi klase "Višnja" obuhvataju grupu brodova za prikupljanje obaveštajnih podataka izgrađenih za sovjetsku mornaricu tokom 1980-ih. Ovakvih sedam brodova je i dalje u službi ruske mornarice.
Radi se o velikim, namenski dizajniranim brodovima za elektronsko izviđanje, opremljenih širokim spektrom senzora, koji podatke mogu da šalju na kopno putem satelitskih antena.
Iako im je primarna namena obaveštajni rad, brodovi su naoružani sistemima AK-630 za blisku borbu i odbranu i SA-N-8 raketnim bacačima zemlja-vazduh, koji služe kao opcija krajnje samoodbrane.
Prema međunarodnom pravu, stranim vojnim brodovima dozvoljeno je da se kreću i operišu izvan teritorijalnih voda drugih država, koje se prostiru do 12 nautičkih milja od obale.
