Пажљиво испланирана обмана: Испливали детаљи ликвидације врховног вође Ирана: Поставили му замку, па испалили најмање 30 ракета

Према информацијама, израелски генерали су намерно оставили утисак да се војска повлачи за викенд и да команда иде кући за Шабат непосредно пре напада, извештава Дејли мејл.

Виђени су виши официри како напуштају војни комплекс у Тел Авиву, што је требало да створи утисак да се активности смирују и да нема знакова велике војне операције. Али убрзо након тога, према речима израелске војске, многи су се дискретно вратили у команду, неки чак и прерушени, како би наставили припреме за напад. Према речима војске, циљ је био да се успавају иранске обавештајне службе и створи утисак да се ништа необично не дешава. Израелско руководство је проценило да би свако изненадно повећање активности око војне команде могло да упозори Иран да се спрема велика операција.

У тренутку када је обмана успела, ирански врховни вођа се наводно осећао довољно безбедно да напусти скровиште и појави се на састанку са својим најближим сарадницима у својој резиденцији у Техерану. Напад је почео ујутру када су израелски борбени авиони, укључујући Ф15, летели ка мети. Око два сата касније, талас ракета је лансиран ка комплексу у којем се налазио Хамнеи. Према израелским подацима, испаљено је најмање тридесет ракета. Међу њима су биле и ракете „Плави врабац“, напредно оружје које може да досегне ивицу свемира пре него што поново уђе у атмосферу и погоди своју мету. Ракете теже скоро две тоне и имају домет већи од две хиљаде километара.

Првобитно су развијене за тестирање противваздушних система, али су касније прилагођене за нападе на копнене мете. Њихова способност да излазе из атмосфере и поново улазе великом брзином чини их изузетно тешким за пресретање.

Док су ракете биле у лету, израелска страна је истовремено пореметила рад мобилних мрежа у подручју око Пастерове улице у Техерану. Према доступним информацијама, око десетак базних станица је било поремећено, због чега су телефонски позиви упућени обезбеђењу врховног вође остали без одговора.

У време напада у згради су се налазили и други високи ирански званичници. Међу погинулима су, према доступним информацијама, високи војни званичник Али Шамкани и командант Револуционарне гарде Мохамед Пакпур, као и чланови Хаменеијеве породице. Убијени су и његова супруга, Мансуре Хоџастех Багерзаде, и бивши ирански председник Махмуд Ахмадинеџад. Израелски обавештајни извори тврде да је операција резултат вишегодишњег прикупљања података. Према тим тврдњама, обавештајне службе су имале приступ великом броју надзорних камера у Техерану које су иранске власти користиле за праћење становништва и политичких противника.

Ове камере су им омогућиле да прате кретање телохранитеља и безбедносних тимова око комплекса врховног вође. Подаци су послати у Израел, где су аналитичари постепено градили детаљну слику дневних рутина и распореда обезбеђења. Један извор у израелској обавештајној заједници рекао је да су временом познавали Техеран готово једнако добро као и свој град. Према тим тврдњама, операција је такође користила напредне алгоритме и системе вештачке интелигенције који су анализирали огромне количине података о кретању иранског политичког и војног руководства.

Наводно је кључну улогу одиграла особа која је помогла да се лоцира састанак на којем се Хамнеи налазио у време напада. 

Последице сукоба

Рат између Израела и Ирана је у међувремену наставио да ескалира. Израелска војска каже да је њихова кампања озбиљно потресла иранско руководство и да ће операције бити настављене док се не отклони претња коју Израел види у иранском режиму.

Истовремено, Израел наставља нападе на мете Хезболаха у Либану. Према израелским тврдњама, погођено је више од 300 мета групе, укључујући десетине напада у последња два дана.

Тензије се шире и ван Ирана и Израела. У Индијском океану, америчка морнарица је потопила ирански ратни брод, убивши десетине морнара. Ирански званичници назвали су напад злочином на мору и упозорили да ће Сједињене Државе сносити последице. Ирански верски лидери су такође претили осветом. Један од врховних свештеника позвао је на рат против Сједињених Држава и Израела, уз директне претње америчком председнику.

Сукоб је већ однео више од хиљаду живота у Ирану, десетине у Либану и више од десетак у Израелу. Рат је такође почео да утиче на глобалну економију, посебно на тржиште енергије. Напади у Персијском заливу и Ормуском мореузу пореметили су бродарство, кроз које пролази велики део светске нафте. Цене нафте су порасле од почетка сукоба, а аналитичари упозоравају да би даља ескалација могла имати озбиљне последице по глобалну економију.

Србија Данас/Daily Mail