Pažljivo isplanirana obmana: Isplivali detalji likvidacije vrhovnog vođe Irana: Postavili mu zamku, pa ispalili najmanje 30 raketa

Prema informacijama, izraelski generali su namerno ostavili utisak da se vojska povlači za vikend i da komanda ide kući za Šabat neposredno pre napada, izveštava Dejli mejl.

Viđeni su viši oficiri kako napuštaju vojni kompleks u Tel Avivu, što je trebalo da stvori utisak da se aktivnosti smiruju i da nema znakova velike vojne operacije. Ali ubrzo nakon toga, prema rečima izraelske vojske, mnogi su se diskretno vratili u komandu, neki čak i prerušeni, kako bi nastavili pripreme za napad. Prema rečima vojske, cilj je bio da se uspavaju iranske obaveštajne službe i stvori utisak da se ništa neobično ne dešava. Izraelsko rukovodstvo je procenilo da bi svako iznenadno povećanje aktivnosti oko vojne komande moglo da upozori Iran da se sprema velika operacija.

U trenutku kada je obmana uspela, iranski vrhovni vođa se navodno osećao dovoljno bezbedno da napusti skrovište i pojavi se na sastanku sa svojim najbližim saradnicima u svojoj rezidenciji u Teheranu. Napad je počeo ujutru kada su izraelski borbeni avioni, uključujući F15, leteli ka meti. Oko dva sata kasnije, talas raketa je lansiran ka kompleksu u kojem se nalazio Hamnei. Prema izraelskim podacima, ispaljeno je najmanje trideset raketa. Među njima su bile i rakete „Plavi vrabac“, napredno oružje koje može da dosegne ivicu svemira pre nego što ponovo uđe u atmosferu i pogodi svoju metu. Rakete teže skoro dve tone i imaju domet veći od dve hiljade kilometara.

Prvobitno su razvijene za testiranje protivvazdušnih sistema, ali su kasnije prilagođene za napade na kopnene mete. Njihova sposobnost da izlaze iz atmosfere i ponovo ulaze velikom brzinom čini ih izuzetno teškim za presretanje.

Dok su rakete bile u letu, izraelska strana je istovremeno poremetila rad mobilnih mreža u području oko Pasterove ulice u Teheranu. Prema dostupnim informacijama, oko desetak baznih stanica je bilo poremećeno, zbog čega su telefonski pozivi upućeni obezbeđenju vrhovnog vođe ostali bez odgovora.

U vreme napada u zgradi su se nalazili i drugi visoki iranski zvaničnici. Među poginulima su, prema dostupnim informacijama, visoki vojni zvaničnik Ali Šamkani i komandant Revolucionarne garde Mohamed Pakpur, kao i članovi Hameneijeve porodice. Ubijeni su i njegova supruga, Mansure Hodžasteh Bagerzade, i bivši iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad. Izraelski obaveštajni izvori tvrde da je operacija rezultat višegodišnjeg prikupljanja podataka. Prema tim tvrdnjama, obaveštajne službe su imale pristup velikom broju nadzornih kamera u Teheranu koje su iranske vlasti koristile za praćenje stanovništva i političkih protivnika.

Ove kamere su im omogućile da prate kretanje telohranitelja i bezbednosnih timova oko kompleksa vrhovnog vođe. Podaci su poslati u Izrael, gde su analitičari postepeno gradili detaljnu sliku dnevnih rutina i rasporeda obezbeđenja. Jedan izvor u izraelskoj obaveštajnoj zajednici rekao je da su vremenom poznavali Teheran gotovo jednako dobro kao i svoj grad. Prema tim tvrdnjama, operacija je takođe koristila napredne algoritme i sisteme veštačke inteligencije koji su analizirali ogromne količine podataka o kretanju iranskog političkog i vojnog rukovodstva.

Navodno je ključnu ulogu odigrala osoba koja je pomogla da se locira sastanak na kojem se Hamnei nalazio u vreme napada. 

Posledice sukoba

Rat između Izraela i Irana je u međuvremenu nastavio da eskalira. Izraelska vojska kaže da je njihova kampanja ozbiljno potresla iransko rukovodstvo i da će operacije biti nastavljene dok se ne otkloni pretnja koju Izrael vidi u iranskom režimu.

Istovremeno, Izrael nastavlja napade na mete Hezbolaha u Libanu. Prema izraelskim tvrdnjama, pogođeno je više od 300 meta grupe, uključujući desetine napada u poslednja dva dana.

Tenzije se šire i van Irana i Izraela. U Indijskom okeanu, američka mornarica je potopila iranski ratni brod, ubivši desetine mornara. Iranski zvaničnici nazvali su napad zločinom na moru i upozorili da će Sjedinjene Države snositi posledice. Iranski verski lideri su takođe pretili osvetom. Jedan od vrhovnih sveštenika pozvao je na rat protiv Sjedinjenih Država i Izraela, uz direktne pretnje američkom predsedniku.

Sukob je već odneo više od hiljadu života u Iranu, desetine u Libanu i više od desetak u Izraelu. Rat je takođe počeo da utiče na globalnu ekonomiju, posebno na tržište energije. Napadi u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu poremetili su brodarstvo, kroz koje prolazi veliki deo svetske nafte. Cene nafte su porasle od početka sukoba, a analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla imati ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju.

Srbija Danas/Daily Mail