Свет на ивици новог сукоба: Америка се спрема за одлучујући потез око Гренланда, историја открива праву позадину и коме заправо припада највеће острво на свету

Гренланд, највеће острво на свету, поново је доспео у фокус светске јавности након све учесталијих спекулација о појачаном интересовању Сједињених Америчких Држава за ову арктичку територију. У светлу глобалних геополитичких превирања, питања безбедности, контроле Арктика и приступа природним ресурсима, Гренланд се све чешће помиње као потенцијална тачка будућих сукоба интереса великих сила.

Иако се све чешће говори о могућој америчкој интервенцији или јачем војном присуству, историја и међународно право нуде јасан одговор на питање - коме Гренланд припада и како је до тог статуса дошао.

Историја Гренланда: Од Инуита и Викинга до нордијских краљевина

Пре доласка Европљана, Гренланд су хиљадама година насељавали Инуити, аутохтони народ Арктика, који и данас чини већину становништва острва. Њихов начин живота био је у потпуности прилагођен суровим климатским условима и оставио је дубок траг у култури Гренланда.

Европска историја Гренланда почиње крајем 10. века, када је Ерик Црвени, нордијски морепловац, основао прва викиншка насеља на западној обали острва. Гренланд је тада био повезан са Исландом и Норвешком и формално је сматран делом нордијског света.

Током средњег века, Гренланд је био под управом Норвешке круне, а касније је ушао у састав Данско-норвешке уније, која је трајала неколико векова. Преломни тренутак долази 1814. године, када се Данска и Норвешка раздвајају. Иако је Норвешка изгубила контролу над већином територија, Гренланд је остао под суверенитетом Данске, заједно са Фарским острвима и Исландом (који ће касније стећи независност).

Пресуда која је запечатила судбину Гренланда

Почетком 20. века, Норвешка је покушала да оспори данско право на део Гренланда, позивајући се на историјске везе и наслеђе Викинга. Спор је завршен 1933. године пред Сталним судом међународне правде у Хагу, који је донео пресуду у корист Данске.

Ова пресуда сматра се кључним правним документом који и данас представља темељ међународног признања Гренланда као дела Краљевине Данске.

Савремени статус: Аутономија, али не и потпуна независност

Данас Гренланд има статус аутономне територије у оквиру Краљевине Данске. Острво поседује сопствену владу и парламент, који одлучују о већини унутрашњих питања, укључујући образовање, здравство, рибарство и експлоатацију природних ресурса.

Међутим, Данска и даље контролише спољну политику, одбрану и монетарни систем, што значи да Гренланд нема пун међународни суверенитет. Ипак, право на самоопредељење формално постоји, а питање потпуне независности повремено се појављује у политичким дебатама на острву.

Зашто је Гренланд стратешки важан за САД?

Америчко интересовање за Гренланд није ново. Још током Другог светског рата САД су успоставиле војно присуство на острву, а америчка ваздушна база Туле (данас Питуфик) и даље има кључну улогу у систему раног упозоравања и надзора северне хемисфере.

Разлози америчког интереса су вишеструки:

• Географски положај Гренланда чини га кључном тачком за контролу северног Атлантика и Арктика

• Природни ресурси, укључујући ретке минерале, уранијум и потенцијална налазишта нафте и гаса

• Топљење леда отвара нове поморске руте и олакшава експлоатацију ресурса

• Ривалство са Русијом и Кином, које све више улажу у арктички регион

Управо због тога, Трампове раније изјаве о "куповини Гренланда", иако званично одбачене, нису биле без ширег стратешког контекста.

Да ли је могућа америчка интервенција на Гренланду?

Аналитичари оцењују да би било каква директна интервенција САД на Гренланду представљала озбиљно кршење међународног права, јер острво припада Данској, чланици НАТО-а и Европске уније. Такав потез би изазвао снажне реакције европских савезника и додатно дестабилизовао односе на Арктику.

Ипак, повећано војно присуство, политички притисци и економски утицај остају реални алати којима велике силе покушавају да обезбеде своје интересе - без формалног мењања граница.

Гренланд између прошлости и будућности

Гренланд се данас налази на раскршћу историје, геополитике и климатских промена. Иако је историјски и правно део Данске, његова стратешка вредност чини га једном од најважнијих територија 21. века.

Док се свет суочава са новом поделом моћи и борбом за Арктик, Гренланд остаје тиха, али кључна фигура глобалне шаховске табле - територија чија прошлост објашњава садашњост, али чија будућност још увек није до краја исписана.

Шта се тренутно дешава око Гренланда?

У јануару 2026. ситуација око Гренланда ескалирала је до нивоа који ниједан политички аналитичар није предвидео пре само неколико месеци. Највеће острво на свету, аутономна територија у оквиру Краљевине Данске, нашло се у срцу највеће дипломатске и безбедносне кризе између Сједињених Америчких Држава и европских савезника још од Хладног рата.

У центру свега је амерички председник Доналд Трамп, који је поново - и још одлучније - истакао да САД не могу да прихвате статус quo у Арктику и да им је Гренланд "неопходан за националну безбедност". Трамп је без прецизних доказа тврдио да би Русија и Кина могли преузети Гренланд уколико САД то не учине, и то више пута поновио у јавним иступима.

Ове изјаве довеле су до ретке дипломатске кризе између Вашингтона и Копенхагена - иако су обе земље чланице НАТО-а. Због Трампових коментара да САД разматрају „све опције“, укључујући и употребу силе да би контролисале Гренланд, протести против америчких претензија одржани су широм Данске под слоганом "Гренланд није на продају".

Амерички председник је такође отишао корак даље говорећи да би могао да уведе царине земљама које не подрже амерички план за Гренланд, додатно заоштривши односе са европским савезницима и партнерима.

Детаљније о дешавањима око Гренланда прочитајте кликом на овај ЛИНК.

Пише: Србија Данас/Ненад Ђукић