Француска напушта НАТО? Поднет предлог у парламенту за излазак из Алијансе

Све док се сматрало политичком фантастиком, сада се повлачење Француске из НАТО-а нагло помера у домен могућег: у француском Националном сабору по први пут је поднет конкретан парламентарни предлог који управо то захтева.

Иницијатива долази од Клеманс Гете, потпредседнице Националне скупштине и посланице леве странке Непокорена Француска (ЛФИ). Њена резолуција захтева ништа мање него раскид са западним војним савезом и погађа у време растућих сумњи у улогу САД, будућност НАТО-а и правац европске безбедносне политике.

- САД ЕУ третирају као вазала - истиче Гете.

Гете објашњава да је излазак из НАТО-а одавно став ЛФИ, али да је дебата додатно актуелизована ''svesnom одлуком САД да се званично врате неувијеној империјалној политици'', како је образложено у новој Националној стратегији безбедности САД. Као доказе наводи низ конкретних примера: ''илегално отмице председника Венезуеле'', претње другим сувереним државама, претње анексијом Гренланда, санкције европским званичницима који регулишу активности америчких технолошких компанија, као и ''пљачкашке трговинске споразуме'' које је ЕУ била принуђена да прихвати. Додаје и НАТО захтев са последњег самита да се пет одсто БДП-а издвоји за наоружање, што првенствено користи америчкој индустрији, на штету европске независности. Гете такође указује на отворено утицање на изборе у Европи у корист екстремне деснице. Све то, тврди она, показује да се САД ''званично ослобађају међународног права и механизама колективне безбедности'' и да ЕУ заправо третирају као вазала. Према њеном мишљењу, неопходно је ово препознати и ''више не сматрати САД савезницима''.

У оваквој ситуацији, по Гете, није пожељно нити одрживо држати Француску у војној алијанси којом руководи сила која се отворено поставља изван међународног права. Такво чланство излаже Француску значајном стратешком ризику и може је увући у сукобе који су у супротности са њеним интересима, принципима и међународним обавезама. Алтернатива НАТО-у би, према Гете, омогућила Француској да ''поново стекне војну и дипломатску независност и постане неблокирана сила''. Захваљујући нуклеарном одвраћању, Француска тренутно има средства да самостално брани своју територију и становништво.

Она истиче да излазак из НАТО-а и одустајање од трајних војних савеза не значи изолацију. Прекид са ''западним блоком'' и његовим ''арогантним ставовима'' у корист неблокиране позиције повећао би утицај Француске и ојачао мировне напоре. У стратешким сферама као што су Франкофонија, земље у развоју, Уједињене нације и ОЕБС, Француска би могла да, заједно са другим актерима, промовише сарадњу у општем интересу: одговоре на еколошку кризу, алтернативу неолиберализму, заштиту и приступ глобалним ресурсима и мултилатерално нуклеарно разоружање - све то без компромиса по питању сопствене независности у анализи и деловању. Са обновљеним самосталним гласом, Француска би ''говорила језик општег људског интереса'' и обраћала се народима света.

Поглед на политичке односе у Француској показује да овакав заокрет није потпуно нереалистичан. Левичарска коалиција којој припада ЛФИ тренутно је најјача фракција у Националној скупштини. Истовремено, и десничарски Rassemblement Натионал Марине Ле Пен је снажан и већ годинама критички према НАТО-у. Чак је и председник Емануел Макрон више пута изражавао сумње у правац алијансе. 

Недавно је упозорио на ''невиђене'' и ''каскадне последице'' уколико би америчка администрација Доналда Трампа покушала да преузме контролу над Гренландом. На ваздухопловној бази Истрес на југу Француске, Макрон је нагласио да распоређивање француских војника у Гренланду није само одвраћање према Кини и Русији, већ и одговор на претње из Вашингтона. Француска и Европљани морају бити присутни где су њихови интереси угрожени - ''без ескалације, али компромисно када је реч о поштовању територијалног суверенитета'', како преноси Берлинер-зеитунг.