Протојереја Стефана Мину мучили испред цркве: Језива судбина најпознатијег кинеског православног свештеника

Протојереј Стефан У Чжицјуан, у крштењу Стефан Дометијевич Мин, остао је упамћен као један од највернијих и најстрадалнијих свештеника Кинеске православне цркве. Његова животна прича, обележена молитвом, служењем и страшним мучеништвом, и данас изазива дубоко поштовање међу православним верницима широм света.

Рођен је 28. јануара 1925. године у Пекингу, у оквиру Руске духовне мисије, где је одрастао у духу православне вере. Још у младости показивао је велику љубав према богослужењу и црквеном животу, па је служио као чтец у храму светих апостола Петра и Павла у Хонгконгу. Поред богословља, био је даровит и за црквено појање, због чега је савладао и службу црквеног регента.

Пут од ђакона до једног од најпоштованијих православних свештеника у Кини

Његова преданост вери довела га је до свештеничке службе. Дана 17. августа 1947. године рукоположен је у чин ђакона у Инокентијевској крстовој цркви у Пекингу. Након тога постављен је да служи у Успенском сабору Руске духовне мисије у Пекингу, где је убрзо примио и свештенички чин, а потом био уздигнут у достојанство протојереја.

Највећи део свог живота провео је у Харбину, као последњи настојатељ Алексејевског храма у Мођагоуу. Верници су га описивали као тихог, смиреног и пожртвованог духовника који је народ храбрио и укрепљивао вером чак и у најтежим историјским околностима.

Почетак прогона током "културне револуције"

Доласком „културне револуције“ у Кини почела су масовна страдања хришћана и православног свештенства. Протојереј Стефан био је ухапшен и три године је провео у заточеништву, где је био изложен глади, понижењима и тешким мучењима.

Упркос свему што је преживљавао, није се одрекао Христа нити своје вере. Његова истрајност постала је симбол духовне снаге и верности православљу у време бруталних прогона.

Језиво јавно мучење испред храма

Пред крај живота протојереј Стефан претрпео је једно од најстрашнијих мучења. Његови прогонитељи поставили су сто испред цркве и по њему расули оштар шљунак, приморавајући га да клечи пред окупљенима.

Обукли су га у ругобну одећу, на главу му ставили капу напуњену металним струготинама, док су му лице премазали чађом. Два дана су га брутално тукли дрвеним маљем по глави и металним шипкама по раменима, ругајући се његовом свештеничком крсту и вери коју је исповедао.

Тешко повређен и готово без свести, протојереј Стефан пребачен је у затворску болницу. Ипак, власти су га убрзо потом осудиле на смрт.

Стрељан у затвору, али остао симбол вере и истрајности

Протојереј Стефан убијен је 17. маја 1970. године у затвору, а његово тело сахрањено је на православном гробљу Санкешу код Харбина.

Његово страдање остало је снажно сведочанство вере, истрајности и духовне снаге. Међу православним верницима и данас се помиње као пример човека који ни под најстрашнијим мукама није напустио Христа нити погазио своје свештеничко достојанство.

Прича о протојереју Стефану и данас подсећа да вера може бити јача од страха, прогона и сваког земаљског страдања.