Прст на обарачу: Озбиљно се разматра обарање руских авиона - ево када је НАТО последњи пут то учинио

У петак су три руска МиГ-31 прекршила ваздушни простор Естоније на 12 минута пре него што су их пресрели НАТО борбени авиони, међу којима су била и италијански Ф-35 који учествују у појачаној мисији НАТО за надзор над Балтичким државама. Раније овог месеца, руски дронови су ушли на територију Пољске и најмање три су оборена након што су на њих одговорили пољски Ф-16 и холандске Ф-35.

- Русија не би требало да сумња: НАТО и савезници ће, у складу са међународним правом, употребити све неопходне војне и невојне алате да се одбрани, навели су у уторак амбасадори НАТО-а у заједничком саопштењу.

Москва негира да је учинила ишта лоше.

Неколико НАТО земаља, укључујући Пољску и Шведску, сада упозоравају да су спремне да оборе руске авионе који уђу у њихов ваздушни простор.

Међутим, према речима Чарли Салониуса Пастернака, директора Хелсиншког think танка Нордиц West Office, постоји основна разлика између Москве и НАТО-а.

- Русија каже да сматра да је у војном сукобу са нама и Западом. Ми то не видимо на тај начин и због тога су нам правила ангажовања другачија, рекао је он.

1. Која су правила ангажовања НАТО-а?

Правила ангажовања НАТО-а су поверљива.

Она дефинишу „параметре онога што војска може да учини у датој ситуацији, што значи да се разликују у зависности од мисије или операције“, објаснила је Оана Лунгеску, бивша портпаролка НАТО-а, а сада сарадница истраживачког института Royal Унитед Сервицес Институте у Лондону.

Правила ангажовања морају бити у складу са политичким смерницама савеза, додала је. „За НАТО, главна политичка смерница јесте да је то одбрамбени савез чији је циљ одвраћање агресије и спречавање било каквог сукоба, а уколико то не успе, да се брани и победи“.

Ова правила одобрава Северно атлантски савет (НАЦ), који окупља све НАТО савезнике. Њих спроводи Врховни савезнички командант у Европи (САЦЕУР), тренутно генерал Алексус Гринкевич, генерал ваздухопловства САД који такође командује америчким снагама у Европи.

Као и свака политичка одлука унутар савеза, правила ангажовања захтевају консензус.

2. Шта је са националним оружаним снагама?

НАТО правила ангажовања не спречавају оружане снаге држава чланица да доносе сопствене одлуке на својој територији када су под националном командом.

У уторак је Литванија усвојила нова правила која дозвољавају њеној војсци да реагује на кршења ваздушног простора „раније и брже“.

Румунија, чији је ваздушни простор вишеструко био повређен од стране руских дронова у протеклим месецима, у четвртак сазива Врховни одбрамбени савет како би дефинисала правила ангажовања у случају нових упада дронова или пилотажних летелица.

Међутим, могу постојати ризици ако јединствена акција неке земље доведе до ескалације, на шта је у понедељак алудирао пољски премијер Доналд Туск.

- Спремни смо на сваку одлуку усмерену на уништавање објеката који нам могу претили, попут руских борбених авиона, рекао је на конференцији за новинаре, додајући да се мора постићи и нека врста консензуса међу савезницима у НАТО-у.

- Морам бити 100 одсто сигуран да ће сви наши савезници поступити на исти начин као и ми. Морам бити 100 одсто сигуран да када сукоб уђе у тако акутну фазу, нећемо бити сами у томе, наставио је пољски премијер.

- Морамо добро размислити пре него што донесемо одлуке које би могле изазвати веома акутну фазу сукоба.

Међутим, тај сценарио се не би односио на инцидент од петка изнад Естоније, јер балтичке државе немају сопствене флоте борбених авиона и ослањају се на НАТО мисије за надзор ваздушног простора.

Према бившем НАТО званичнику, управо зато што Естонија нема своје ратне авионе, Русија је прекршила њен ваздушни простор. „Да је упад био изнад Финске, Финци би могли да одлуче да га оборе. У балтичком ваздушном простору, обавезни смо да идемо кроз НАТО ланац командовања“.

3. Зашто НАТО није оборио руске борбене авионе?

Постоји неколико разлога – политичких и војних – због којих НАТО авиони нису оборили руске МиГ-31 прошле недеље.

- Одлуке о томе да ли се ангажовати у обарању авиона увек се заснивају на доступним обавештајним подацима о претњи коју авион представља, рекао је у уторак генерални секретар НАТО-а Марк Руте, наводећи да у Естонији није детектована „никаква непосредна претња“.

Он је поновио став естонског премијера Кристена Михала, који је рекао да „постоје свакако различити параметри за употребу силе“, наговештавајући да инцидент у петак није захтевао такву реакцију, упркос очигледној намери.

НАТО одговор је био у складу са процедуром, рекао је за локалне медије бивши шеф естонског ратног ваздухопловства Јак Тариен, додајући да се сила не користи одмах у време мира, под претпоставком да упади могу бити грешка.

Према мишљењу Миколе Бјелиескова, украјинског војног аналитичара и истраживача у Националном институту за стратешке студије Украјине, и ризик од ескалације и неизвесност око става Доналда Трампа утицали су на начин на који је НАТО реаговао.

- У принципу, нико неће започети Трећи светски рат због овога, рекао је он. Европске земље „мисле да је НАТО ограничен чињеницом да нема сигурности у реакцију и став САД под Трампом“.

4. Да ли НАТО земље разматрају промену правила ангажовања?

Није јасно да ли тренутна правила ангажовања дозвољавају НАТО авионима да обарају руске ратне авионе и ако дозвољавају, под којим околностима.

Унутар савеза постоји општи осећај да су одбрамбене способности НАТО-а адекватне да одговоре задатку.

- Биће много дебата након инцидента у Естонији, рекао је један НАТО дипломата, којем је одобрена анонимност како би могао говорити искрено, „али није владао осећај да каскамо за ситуацијом“.

У НАТО-у тренутно траје расправа о томе да ли би правила за мисије надзора ваздушног простора требало да буду пооштрена. „Дискусије ће се наставити унутар НАТО-а о одговарајућим мерама и реакцијама. Важно је да Русија промени понашање“, рекао је високи НАТО дипломата.

Високи званичници Естоније, Литваније и Чешке позивају на одлучнији одговор уколико Русија поново тестира НАТО, укључујући и могућност обарања руских борбених авиона.

- Морамо одговорити на одговарајући начин, укључујући и евентуално обарање руских авиона, рекао је председник Чешке Петр Павел.

На маргинама Генералне скупштине Уједињених нација у уторак, америчког председника питали су да ли верује да би НАТО земље могле оборити руске авионе у случају упада. „Да, верујем“, одговорио је он.

- Разумем, одговорио је пољски министар спољних послова Радослав Шикорски.

5. Како НАТО може променити правила ангажовања?

У већини случајева, промене правила ангажовања морају да прођу кроз Северни атлантски савет (НАЦ), где савезници доносе консензусну одлуку на основу војних савета и консултација са Врховним савезничким командантом у Европи (САЦЕУР), генералом Алексусом Гринкевичем.

Међутим, од почетка руске инвазије на Украјину, САЦЕУР има проширена овлашћења да самостално врши прилагођавања попут слања додатних бродова или авиона у одређена подручја без потребе да сваки потез одобрава НАЦ.

- НАТО-ови одбрамбени планови су активирани 24. фебруара 2022. Ти планови се и даље прилагођавају, а то САЦЕУР-у даје значајна овлашћења у погледу употребе ресурса и снага, рекла је Оана Лунгеску, бивша портпаролка НАТО-а.

6. Шта се догодило последњи пут када је НАТО чланица оборила руски авион?

Турска је 2015. оборила руски бомбардер Сухој-24М близу турско-сиријске границе, након нарушавања ваздушног простора од 17 секунди и неколико упозорења.

Кључно је, међутим, да то није била НАТО мисија за разлику од инцидента у Естонији већ одлука донета под националном командом.

- Турска је имала своју авијацију и донела одлуку самостално, а савезнике је обавестила (детаљно) тек накнадно. Показало се као веома ефикасно, рекао је високи НАТО дипломата.

Турска је тада активирала члан 4 НАТО споразума и репродуковала аудио-запис упозорења у Савету. НАТО је затим издао званично саопштење и помогао Турској у надзору ваздушног простора додатним AWACS авионима за рано упозорење.

Према речима естонског генерала Јака Тариена, инцидент је имао последице: Москва је увела трговинске санкције Анкари, а председник Турске Реџеп Тајип Ердоган се касније извинио.

Међутим, руски авиони су након тога престали да лете кроз турски ваздушни простор.

Србија Данас/Политицо