Пуцач из Граца три године пратио дечака убицу из Рибникара: Шокантне тврдње стручњака - "Тражио је слободу за њега"

Тема разговора била је узнемирујућа и крајње актуелна, како је могуће да смо, као друштво, дошли до тога да масовна убиства међу малолетницима постају готово редовна појава, попут масакра у Грацу пре само неколико дана, али и оних у основној школи "Владислав Рибникар" и селима Дубони и Малом Орашју.

Слађа Недељковић осврнула се на то како начин извештавања може додатно да погорша ситуацију. Открива језив детаљ:

- Знате ли шта је прво убица из Рибникара питао? “Да ли сам популаран?”

Истиче да малолетни починиоци имају приступ медијима и да им сваки вид медијске глорификације значи.

- И у Аустрији и код нас убице имају потребу за тим. Разлика је у начину извештавања. Код нас се одмах зна ко је убица и из које породице потиче, док се тамо пише о жртвама и прича се о томе шта треба да се спречи да се не би поновио такав исход.

Као пример наводи случај из Аустрије:

- Чињеница да је убица из Аустрије посећивао стрељану осванула је тек неколико дана касније, и то као споредна вест. Тамо се иде на узрок, а не сензацију. Убица је оружје набавио два месеца пре убиства, пиштољ који већ дуго не би смео да се налази на легалном тржишту, у питању је глок.

Југослав Петрушић повезује злочине кроз употребу војних средстава и психолошки образац, а ексклузивно открива и повезаност између самих извршитеља масакра у Грацу и Рибникару.

- Оружје које је коришћено користи се само за војне потребе. Убица из Граца је од дана када се догодило убиство у Рибникару пратио цео случај дечака убице и тражио слободу за њега.

Указује да је све то требало раније бити препознато и спречено:

- Требало је да буде истог момента санкционисан. Био сам оптужен 1999. да сам покушао атентат на Слободана Милошевића и цео свет је објавио ту вест. Сви су ме доживљавали као терористу и убицу. У овом случају, они су криви.

Ђорђе Васиљевић Атила види у злочинима у Грацу и Рибникару сличности које комбинују биолошке и социјалне факторе:

- Мислим да су Грац и Рибникар спој гена, утицаја околине, напетости и недостатка емпатије, али и окидач. Ја никад нисам имао потребу да неког повредим без разлога.

- Рођен је као монструм, нешто му је окинуло у глави и направио је зло.

Нађа Тулић нагласила је значај наслеђа и генетике, али је одбацила идеју да то умањује одговорност:

- Биологија и генетика имају највећу улогу. Седам генерација маркантно утиче на наш ДНК.

Питање које поставља осветљава суштину проблема:

- Онда се питам шта је то што сви ми који смо овде немамо, а што може бити активирано одређеним утицајем? Ни када су у питању деца, то не умањује оно што су урадили, није важно ни да ли ћемо да их етикетирамо као психопате или не.

Србија Данас/Курир