Пут ка сусрету Трампа и Путина води преко Србије: Београд поново у средишту светске пажње

Руски председник Владимир Путин, суочава се са затвореним ваздушним простором широм Европе уочи најављеног састанка са Трампом у Будимпешти. Преседан из августа, када је стигао на Аљаску, показује да рестрикције нису апсолутне када постоји политичка воља. Услед рата у Украјини и клинча са Пољском и Румунијом, најреалнија ваздушна рута за Путина води јужно, преко Црног мора, кроз прагматичну Бугарску и пријатељску Србију. Путинов могући пролаз кроз српски ваздушни простор додатно би нагласио улогу Балкана као моста – или барем заобилазног пута – у односима великих сила.

Најава новог самита америчког и руског председника Доналда Трампа и Владимира Путина у Будимпешти поново отвара питање како руски председник уопште може да стигне на место сусрета кад су му врата европског ваздушног простора практично затворена.

Санкције Европске уније и затварање ваздушног простора после напада Русије на Украјину у фебруару 2022. године онемогућиле су руским државним авионима пролаз кроз већину европских земаља, посебно оних у Европској унији. Рестрикције су уведене као део ширег пакета мера које обухватају финансијски сектор, енергетику и трговинску размену. За руске званичнике који путују у иностранство, то значи да је готово сваки пут кроз Европу препрека, осим када постоји изричита политичка сагласност земаља на рути.

У августу је Путин успео да стигне до Аљске и Сједињених Америчких Држава на први самит са Трампом, што показује да рестрикције нису апсолутне када постоји воља домаћина и дипломатски договор. По други пут за мање од три месеца, амерички и руски председник покушавају барем формално покушавају да пронађу начин за окончање рата који траје готово четири године.

Коридор "Балкан" и пут преко Србије

У теорији, најкраћа рута из Москве до Будимпеште водила би директно преко Украјине, али та опција није реална – не само због рата који траје, већ и због очигледних безбедносних ризика. Путинов авион изнад украјинских територија био би – из перспективе Кијева – легитиман војни циљ.

Друга теоретски директна рута водила би преко руске Каљинградске области или Белорусије, затим Пољске и Словачке до Мађарске. Словачки премијер Роберт Фицо био би, у теорији, сарадљив домаћин – отворено је блокирао нове пакете ЕУ санкција против Русије и заговара "разумна решења" која не угрожавају словачке интересе, посебно у енергетском сектору. Братислава одржава прагматичне односе са Москвом упркос чланству у ЕУ и НАТО.

Међутим, ова рута има критичну препреку – Пољску. Варшава је, уз балтичке земље, најжешћи критичар Русије у Европи. Пољска не само да је међу водећим заговорницима стриктних санкција и војне помоћи Украјини, већ Руси у Пољској изазивају и дубоке историјске трауме. Идеја да руски државни авион прелети пољски ваздушни простор била би политички ризична за било коју владу у Варшави.

Следећа географски логична опција била би преко Црног мора и Румуније, али ни та варијанта није изгледна. Букурешт је, када је у питању владајућа политичка елита, међу најгласнијим критичарима Москве у региону. Недавно одражни председнички избори у Румунији додатно су појачали антируску реторику у проевропском табору румунске политике, који је тесно победио проруску страну после три циклуса гласања и једних поништених избора. Румунија је међу најжешћим заговорницима стриктне примене санкција, што чини дозволу за прелазак руског државног авиона готово немогућом.

Бугарска, с друге стране, представља занимљивију опцију. Иако је чланица ЕУ и НАТО-а, Бугарска традиционално негује пријатељске односе с Русијом због историјских, културних и православних веза. Упркос формалној усклађености са ЕУ политикама, Софија је у пракси често прагматичнија када је реч о односима с Москвом. Ако би било политичке воље, бугарски ваздушни простор могао би бити део руте – поготово уз дискретне дипломатске договоре.

Србија би у том случају била следећа кључна карика. Београд није увео санкције Русији, није део чланства ЕУ, док "Ер Србија" већ одржава редовне летове до Москве за цивилно становништво, и традиционално негује пријатељске односе са Москвом. Још важније, Србија није чланица НАТО-а, што Београд ослобађа додатног притиска у доношењу оваквих одлука.

Извор: Србија Данас/РТС