Put ka susretu Trampa i Putina vodi preko Srbije: Beograd ponovo u središtu svetske pažnje
Postavlja se pitanje kako ruski predsednik uopšte može da stigne na mesto susreta kad su mu vrata evropskog vazdušnog prostora praktično zatvorena.
Ruski predsednik Vladimir Putin, suočava se sa zatvorenim vazdušnim prostorom širom Evrope uoči najavljenog sastanka sa Trampom u Budimpešti. Presedan iz avgusta, kada je stigao na Aljasku, pokazuje da restrikcije nisu apsolutne kada postoji politička volja. Usled rata u Ukrajini i klinča sa Poljskom i Rumunijom, najrealnija vazdušna ruta za Putina vodi južno, preko Crnog mora, kroz pragmatičnu Bugarsku i prijateljsku Srbiju. Putinov mogući prolaz kroz srpski vazdušni prostor dodatno bi naglasio ulogu Balkana kao mosta – ili barem zaobilaznog puta – u odnosima velikih sila.
Najava novog samita američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina u Budimpešti ponovo otvara pitanje kako ruski predsednik uopšte može da stigne na mesto susreta kad su mu vrata evropskog vazdušnog prostora praktično zatvorena.
Sankcije Evropske unije i zatvaranje vazdušnog prostora posle napada Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine onemogućile su ruskim državnim avionima prolaz kroz većinu evropskih zemalja, posebno onih u Evropskoj uniji. Restrikcije su uvedene kao deo šireg paketa mera koje obuhvataju finansijski sektor, energetiku i trgovinsku razmenu. Za ruske zvaničnike koji putuju u inostranstvo, to znači da je gotovo svaki put kroz Evropu prepreka, osim kada postoji izričita politička saglasnost zemalja na ruti.
U avgustu je Putin uspeo da stigne do Aljske i Sjedinjenih Američkih Država na prvi samit sa Trampom, što pokazuje da restrikcije nisu apsolutne kada postoji volja domaćina i diplomatski dogovor. Po drugi put za manje od tri meseca, američki i ruski predsednik pokušavaju barem formalno pokušavaju da pronađu način za okončanje rata koji traje gotovo četiri godine.
Koridor "Balkan" i put preko Srbije
U teoriji, najkraća ruta iz Moskve do Budimpešte vodila bi direktno preko Ukrajine, ali ta opcija nije realna – ne samo zbog rata koji traje, već i zbog očiglednih bezbednosnih rizika. Putinov avion iznad ukrajinskih teritorija bio bi – iz perspektive Kijeva – legitiman vojni cilj.
Druga teoretski direktna ruta vodila bi preko ruske Kaljingradske oblasti ili Belorusije, zatim Poljske i Slovačke do Mađarske. Slovački premijer Robert Fico bio bi, u teoriji, saradljiv domaćin – otvoreno je blokirao nove pakete EU sankcija protiv Rusije i zagovara "razumna rešenja" koja ne ugrožavaju slovačke interese, posebno u energetskom sektoru. Bratislava održava pragmatične odnose sa Moskvom uprkos članstvu u EU i NATO.
Međutim, ova ruta ima kritičnu prepreku – Poljsku. Varšava je, uz baltičke zemlje, najžešći kritičar Rusije u Evropi. Poljska ne samo da je među vodećim zagovornicima striktnih sankcija i vojne pomoći Ukrajini, već Rusi u Poljskoj izazivaju i duboke istorijske traume. Ideja da ruski državni avion preleti poljski vazdušni prostor bila bi politički rizična za bilo koju vladu u Varšavi.
Sledeća geografski logična opcija bila bi preko Crnog mora i Rumunije, ali ni ta varijanta nije izgledna. Bukurešt je, kada je u pitanju vladajuća politička elita, među najglasnijim kritičarima Moskve u regionu. Nedavno odražni predsednički izbori u Rumuniji dodatno su pojačali antirusku retoriku u proevropskom taboru rumunske politike, koji je tesno pobedio prorusku stranu posle tri ciklusa glasanja i jednih poništenih izbora. Rumunija je među najžešćim zagovornicima striktne primene sankcija, što čini dozvolu za prelazak ruskog državnog aviona gotovo nemogućom.
Bugarska, s druge strane, predstavlja zanimljiviju opciju. Iako je članica EU i NATO-a, Bugarska tradicionalno neguje prijateljske odnose s Rusijom zbog istorijskih, kulturnih i pravoslavnih veza. Uprkos formalnoj usklađenosti sa EU politikama, Sofija je u praksi često pragmatičnija kada je reč o odnosima s Moskvom. Ako bi bilo političke volje, bugarski vazdušni prostor mogao bi biti deo rute – pogotovo uz diskretne diplomatske dogovore.
Srbija bi u tom slučaju bila sledeća ključna karika. Beograd nije uveo sankcije Rusiji, nije deo članstva EU, dok "Er Srbija" već održava redovne letove do Moskve za civilno stanovništvo, i tradicionalno neguje prijateljske odnose sa Moskvom. Još važnije, Srbija nije članica NATO-a, što Beograd oslobađa dodatnog pritiska u donošenju ovakvih odluka.
Izvor: Srbija Danas/RTS
