ПУТИН ЋЕ ПОБЕСНЕТИ! Пентагон планира да уради нешто што није урадио 30 година
Америка држи прст на обарачу
Скоро 8.500 америчких војника ускоро би могло да се упути ка Источној Европи чиме би се појачало америчко војно присуство на континенту које је у паду од краја Хладног рата. Вест о могућем распоређивању, коју је Пентагон објавио 24. јануара 2022, долази док Русија и Сједињене Државе настављају да маневришу суочени са ескалацијом кризе у Украјини. Разумевање промене војне посвећености САД европским земљама помаже нам да разумемо шта је у игри у Европи као и сам кредибилитет САД у региону.
CNN БРУЈИ О ОВОМЕ! Америка спремна да сарађује са Русијом: Ево шта Бајден жели од Путина
МАРИЈА ЗАХАРОВА ПОТВРДИЛА НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ: Русија добила одговор на своје предлоге о безбедности
ПОЈАВИЛА СЕ НОВА ИНФОРМАЦИЈА НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА: Америка и НАТО писмено одговорили Русији - ево како су одреаговали на захтеве Москве
Председник Џо Бајден је на конференцији за новинаре 19. јануара сигнализирао да ће САД повећати своје присуство трупа у земљама НАТО-а у источној Европи ако Русија изврши инвазију на Украјину. Само неколико дана касније, наредио је министру одбране Лојду Остину да стави хиљаде америчких војника у појачану приправност за распоређивање у источној Европи. Одлуку је донео Пентагон у складу са обавезама САД да заштите безбедности НАТО савезника. Али Украјина није у Алијанси. То констатује и Бајден али наглашава да су чланице НАТО пакта суседне земље - Пољска и Румунија и да САД имају обавезу да их штите. Велико распоређивање трупа – потенцијално за јачање постојећег присуства НАТО-а у те две земље – испунило би ту обавезу.
САД и Русија су историјски биле опрезне да не постављају трупе на места која би се сматрала провокацијом. Ове две земље углавном избегавају међусобну сферу утицаја, чак и када одговарају на распоређивање других. Ипак, НАТО савезници у источној Европи, од којих су многе некада биле совјетске сателитске државе, представљају сиву зону коју и САД и Русија могу да виде као унутар сопствене сфере утицаја.
Од краја Другог светског рата, Сједињене Државе су распоредиле стотине хиљада припадника војске у Европу. Ова распоређивања су била од виталног значаја не само за стабилизацију Западне Европе након рата, већ и за вршење утицаја САД у послератном окружењу. Интеракције између САД и европских земаља током овог периода укључивале су стварање низа институција које би помогле у структурирању правила и норми међународних односа. Ове организације су опстале делимично зато што Сједињене Државе обезбеђују безбедносне обавезе земљама које их прихватају и промовишу. Организација Северноатлантског пакта (НАТО), војни савез основан 1949. године као бедем совјетског експанзионизма, била је кључна за ове напоре.
На свом врхунцу касних 1950-их, америчко присуство у Европи састојало се од око 430.000 војника, стационираних у местима попут Западне Немачке и Уједињеног Краљевства. Након завршетка Хладног рата, НАТО је настојао да редефинише своју мисију од оне која је обуздавала руску агресију на европску стабилност уопште. До ове промене мисије дошло је проширењем чланства у НАТО-у на земље Централне и Источне Европе, као што су Мађарска и Пољска, и балтичке државе Естоније, Летоније и Литваније. Са чланством у НАТО дошло је до нових распоређивања припадника америчких служби у ове земље, пише The Цонверсатион.
НАТО је такође настојао да прошири своје односе са државама нечланицама широм источне и централне Европе кроз Акциони план за чланство, који пружа савете и помоћ земљама које желе да се придруже НАТО-у. Ово потискивање ка истоку уследило је уз приговоре Русије 1990-их, која је дуго била забринута за безбедност својих западних граница са Европом. Забринутост Русије због ширења НАТО-а на њене границе наставља се и данас, као што се види у захтеву председника Владимира Путина да се снаге НАТО-а повуку из размештања у бившим совјетским државама.
Ако САД наставе са јачањем свог војног присуства у источној Европи, то би преокренуло тренд због којег се број америчких трупа у Европи значајно смањивао од краја Хладног рата. Напади 11. септембра 2001. посебно су означили драматичну промену у томе где су САД фокусирале своје трупе и забринутост за безбедност. Почетак рата у Авганистану 2001. и инвазија на Ирак 2003. донели су велике промене у војном положају Сједињених Држава на глобалном нивоу, јер се фокус пребацио на Централну Азију и Блиски исток. Године 1989. Сједињене Државе су имале стално стациониране трупе у многим европским земљама. Тај број је у Западној Немачкој износио 248.621, 27.639 их је било у Уједињеном Краљевству, 15.706 у Италији и 3.382 у Грчкој. До септембра 2021. године, број америчких трупа је пао на 35.457 у Немачкој, 9.563 у Уједињеном Краљевству, 12.434 у Италији и 429 у Грчкој.
Иако је величина америчких снага у Европи драматично опала од њиховог хладноратовског врхунца, она су и даље веома велике у односу на већину других места у свету где САД имају своје трупе.
Без претње од стране Совјетског Савеза, међутим, јавно противљење страном размештању такође је порасло у ери после Хладног рата. Међутим, растуће тензије са Русијом у недавној прошлости навеле су председнике САД да посвете додатну војну помоћ као и да нареде распоређивање трупа у Пољској и балтичким државама. Изгледа да ће се овај тренд наставити ако Пентагон заиста распореди хиљаде војника у Источну Европу суочен са претњом инвазије Русије на Украјину.
