Путинове нуклеарне претње могле би довести до потпуног уништења комплетне цивилизације: "Орешник" није једина смртоносна ракета са којом се свет суочава

Током више од 1000 дана рата у Украјини, руски председник Владимир Путин више пута је упозоравао западне савезнике Кијева на озбиљне последице, укључујући и потенцијалну употребу нуклеарног оружја, уколико се рат „ескалира“ испоруком софистициранијег наоружања Украјини. Ова претња постала је интензивнија у новембру, након што је администрација председника САД Џоа Бајдена одобрила Украјини употребу америчког наоружања дужег домета за нападе на мете унутар Русије. Као одговор, Путин је изменио руску нуклеарну доктрину и лансирао нову балистичку ракету “орешник” са нуклеарним капацитетом према Украјини.

Према анализи Института за проучавање рата (ISW) и других извора, овај напад је пре свега део пропагандне кампање чији је циљ преувеличавање војних капацитета Русије како би се утицало на западну подршку Украјини и извршио притисак на власти у Кијеву. Међутим, има и оних који сматрају да се овог пута не ради о блефирању, па да је Владимир Путин заиста спреман на екстремне кораке у сукобу са Украјином али и Западом.

Током више од 1000 дана рата у Украјини, руски председник Владимир Путин више пута је упозоравао западне савезнике Кијева на озбиљне последице, укључујући и потенцијалну употребу нуклеарног оружја, уколико се рат „ескалира“ испоруком софистициранијег наоружања Украјини. Ова претња постала је интензивнија у новембру, након што је администрација председника САД Џоа Бајдена одобрила Украјини употребу америчког наоружања дужег домета за нападе на мете унутар Русије. Као одговор, Путин је изменио руску нуклеарну доктрину и лансирао нову балистичку ракету са нуклеарним капацитетом према Украјини.

Ракета је погодила фабрику одбрамбене индустрије Јужмаш у Дњепру, која је некада производила напредне совјетске ракете попут SS-20 (на западу познате као „сотона“).

Путин је у говору у Кремљу, тврдио да напад показује технолошку супериорност Русије, описавши ракету “орешник” као производ „најновијих достигнућа“ и похваливши њену способност да избегне модерне системе противваздушне одбране.

Командант Стратешких ракетних снага, генерал Сергеј Каракаев, потврдио је Путинове тврдње, изјавивши да “орешник” нема пандан у свету и да је већ покренута масовна производња.

Противречне процене

Амерички и украјински обавештајни извори противрече руским тврдњама о “орешнику”.

Портпаролка Пентагона Сабрина Синг идентификовала је ракету као варијанту интерконтиненталне балистичке ракете (ИЦБМ) РС-26 Рубеж, прилагођену за краће домете. Украјинска војна обавештајна служба (ХУР) известила је да се заправо ради о деривату ракетног система „кедр“, развијене за модернизацију модела “јарс”.
Аналитичари сматрају да ракета није револуционарна иновација, већ прилагођена верзија постојеће технологије.

ISW истиче да је напад, иако оперативно значајан, пре свега усмерен на пропаганду, а не на технолошки искорак.
Порука је схваћена као јасна претња украјинским савезницима: Немојте нас тестирати.

Путинова стратегија и реакције Запада

Али, скоро три године након почетка рата, ови догађаји су попримили познати ритам. Сваки пут када би Украјина поставила захтев – прво тражећи тенкове, затим борбене авионе, затим касетне муниције, а потом и оружје дугог домета – њени савезници би се мучили да одлуче да ли да их одобре, плашећи се да ће то ескалирати сукоб и изазвати руску реакцију.

Сваки пут, када би Запад коначно прихватио захтеве Украјине, најкатастрофалније руске претње се нису оствариле. Оно што је једне недеље било табу, следеће је постало нормално.
Катерина Степаненко из Института за проучавање рата (ISW) указује да је ово део руске стратегије познате као „рефлексивна контрола“, која има за циљ да присили Запад да делује у складу с руским наративима, чак и на штету сопствених интереса.

-Западне расправе и одлагања у вези с војном помоћи Украјини доказ су успеха руске стратегије - рекла је Степаненко.

Путинове црвене линије нису толико црвене

У четвртак је Русија покренула велики напад на украјинску енергетску инфраструктуру, што је Путин назвао одговором на одлуку САД да одобри Украјини нападе оружјем дугог домета. Ипак, аналитичари сматрају да Русији није био потребан повод за такве нападе у прошлости.

Како је истакао бивши директор НАТО центра за разоружање Вилијам Алберк, ограничења постављена на америчке ракете АТАЦМС – које омогућавају нападе само на територије под руском окупацијом унутар Украјине – била су „бесмислена“ и ишла у корист Русији.

Дајући Украјини АТАЦМС, али дозвољавајући им да нападају само делове Украјине које је окупирала Русија, „послали смо Русији поруку: ‘Знате шта? Ако се само померите неколико метара преко те границе, бићете безбедни,'“ рекао је Алберк за CNN.

Он је рекао и да је сигуран да руски команданти нису могли да верују колико су срећни.

-Значи, ако овде поставим своје командно седиште, разнеће ме, али ако га поставим километар даље, бићу добро? Заиста? Сјајно! - каже Алберк.

У суштини, ова политика је довела до идеје да „Русија може да убија било кога било где у Украјини, али Украјина не може да убија војнике који је заправо нападају ако су преко границе (у Русији).“ Ова идеја је „бесмислица,“ рекао је он.

„Путин не блефира“

Међутим, има и аналитичара који сматрају да Путин ипак не блефира. Једна од последњих Путинових претњи је била та да ће ако Украјина добије нуклеарно оружје, Русија употребити све своје оружје за масовно уништење. Хрватски војни аналитичар Маринко Огорец је на Н1 телевизији о томе говорио.

-То звучи озбиљно и јесте озбиљно. Ако би се десила ситуација да неко испоручи нуклеарно оружје Украјини, онда смо на прагу нуклеарног рата. Надам се да ће разум превладати и да до тога неће доћи - рекао је Огорец.

Коментарисао је и употребу “орешника”.

-Орешник’ очигледно није био намењен Украјини, већ западним земљама, показао је шта овај систем може, колико брзо може да достигне свој циљ. И ова тренутна Путинова претња, да ако ‘орешник’ треба поново да се користи, да ће га применити на највише командне функције, на систем одлучивања у Украјини, то такође треба схватити озбиљно“, рекао је Огорец.

На питање каква је опасност од ескалације рата и укључивања НАТО-а и ЕУ, Огорец је одговорио:

-Нажалост, прилично велика. Не треба се заваравати. Ако Русија и њено руководство процене да је Русија егзистенцијално угрожена, вероватно ће посегнути за комплетним нуклеарним арсеналом. Надамо се да се то неће десити. Путин у овом тренутку, без обзира на то на који начин повлачи и прескаче те црвене линије, ипак не блефира. Ако би Русија била егзистенцијално угрожена, вероватно би употребили нуклеарни арсенал. То би било уништење једне комплетне цивилизације - рекао је Огорец.

Колумниста Блумберга Андреас Клут мисли да Путинове претње нуклеарним оружјем нису само блеф.

-Да ли Путин само блефира? Да ли Ким? А шта је са Сијем? Тешко је рећи. Међутим, како се испоставило, Русија, Северна Кореја и, у мањој мери, Кина имају нешто заједничко осим заједничке мржње према САД: сазнање да би у пуном конвенционалном (значи ненуклеарном) рату против Америке изгубили. Дакле, они формирају стратегије да надокнаде ту слабост нуклеарним оружјем. Идеја није напасти САД интерконтиненталним „стратешким“ оружјем, јер би то изазвало одмазду и тотално уништење. Уместо тога, циљ је одвратити суперсилу или окончати текући рат против ње под сопственим условима, уз веродостојну претњу да ће употребити „тактичке“ нуклеарне бомбе — обично са мањим бојевим главама и краћим дометом — на ратном пољу. Ти удари би имали за циљ да шокирају Вашингтон и натерају га да се повуче, уместо да ризикује ескалацију у пуну нуклеарну размену и међусобно уништење - навео је Клут.

Извор: Србија Danas/Nova.rs