Путиново пријатељство има границе: Док су падале бомбе, Техеран је назвао Москву - нису добили што су очекивали

Иран је тако, након Сирије и Венезуеле, постао најновија земља која је на својој кожи осетила шта партнерство са Русијом уистину значи, а шта не, пише Политицо.

Откако је пре четири године покренуо инвазију на Украјину, Кремљ се реторички наметнуо као предводник такозваног мултиполарног света. Но, у кључним тренуцима, његов стварни одговор у савезничким земљама био је упадљиво слаб док су њихови вође били под нападом.

Прво је сиријски председник Башар ал-Асад крајем 2024. године научио да руска подршка не гарантује опстанак његовог режима док су побуњеничке снаге харале Дамаском. И венецуелански председник Николас Мадуро, који од почетка ове године борави у америчком притвору, вероватно се пита где је био Кремљ кад му је помоћ била најпотребнија.

Јучерашњи напад на Техеран, у којем је убијен ирански врховни вођа ајатолах Али Хаменеи, што је потврдио и амерички председник Доналд Трамп, могао би да учини Иран најновијим примером несразмера између великих речи Кремља о супротстављању америчкој хегемонији и стварности у којој је та иста хегемонија све очигледнија.

Само симболична подршка

За Техеран, млак одговор Москве не би требало да буде изненађење. Знакови су били видљиви још од прошлог лета, када су током дванаестодневног рата са Израелом, који је укључивао и масиван амерички напад на иранска нуклеарна постројења, високи руски званичници нудили сличне изјаве осуде, али без конкретних дела.

У месецима који су уследили, Москва је покушала да санира штету. Бранила је право исламског режима да гуши протесте, за што су, према неким извештајима, коришћена руска војна опрема и технологија. У децембру је Русија пристала да испоручи напредне пројектиле испаљиване са рамена у вредности од 500 милиона евра, док се Техеран припремао за нови амерички напад.

Москва се такође јавно представљала као посредник између САД и Ирана, предлажући складиштење иранских залиха обогаћеног урана на руском тлу.

Симболично, иранска и руска морнарица овог месеца одржале су и заједничку вежбу у Оманском заливу, иако је Москва послала само један ратни брод. Помоћник Кремља, Николај Патрушев, након тога је најавио да ће уследити нове вежбе у Хормушком мореузу, уз учешће Кине. Али када је у суботу дошао одлучујући тренутак, о војној помоћи Москве Техерану није било ни говора.

Формално, Русија на то није ни обавезна. Иако су Русија и Иран у априлу 2025. потписали споразум о стратешком партнерству, он није садржавао клаузулу о узајамној одбрани.

Извор: Србија Danas/Index.hr