Putinovo prijateljstvo ima granice: Dok su padale bombe, Teheran je nazvao Moskvu - nisu dobili što su očekivali
Dok su u subotu ujutro na Teheran padale američke i izraelske bombe, šef iranske diplomatije nazvao je Moskvu. S druge strane linije, kako stoji u službenom ruskom saopštenju, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je saučešće svom iranskom kolegi i obećao mu svoju verbalnu podršku.
Iran je tako, nakon Sirije i Venezuele, postao najnovija zemlja koja je na svojoj koži osetila šta partnerstvo sa Rusijom uistinu znači, a šta ne, piše Politico.
Otkako je pre četiri godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu, Kremlj se retorički nametnuo kao predvodnik takozvanog multipolarnog sveta. No, u ključnim trenucima, njegov stvarni odgovor u savezničkim zemljama bio je upadljivo slab dok su njihovi vođe bili pod napadom.
Prvo je sirijski predsednik Bašar al-Asad krajem 2024. godine naučio da ruska podrška ne garantuje opstanak njegovog režima dok su pobunjeničke snage harale Damaskom. I venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, koji od početka ove godine boravi u američkom pritvoru, verovatno se pita gde je bio Kremlj kad mu je pomoć bila najpotrebnija.
Jučerašnji napad na Teheran, u kojem je ubijen iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei, što je potvrdio i američki predsednik Donald Tramp, mogao bi da učini Iran najnovijim primerom nesrazmera između velikih reči Kremlja o suprotstavljanju američkoj hegemoniji i stvarnosti u kojoj je ta ista hegemonija sve očiglednija.
Samo simbolična podrška
Za Teheran, mlak odgovor Moskve ne bi trebalo da bude iznenađenje. Znakovi su bili vidljivi još od prošlog leta, kada su tokom dvanaestodnevnog rata sa Izraelom, koji je uključivao i masivan američki napad na iranska nuklearna postrojenja, visoki ruski zvaničnici nudili slične izjave osude, ali bez konkretnih dela.
U mesecima koji su usledili, Moskva je pokušala da sanira štetu. Branila je pravo islamskog režima da guši proteste, za što su, prema nekim izveštajima, korišćena ruska vojna oprema i tehnologija. U decembru je Rusija pristala da isporuči napredne projektile ispaljivane sa ramena u vrednosti od 500 miliona evra, dok se Teheran pripremao za novi američki napad.
Moskva se takođe javno predstavljala kao posrednik između SAD i Irana, predlažući skladištenje iranskih zaliha obogaćenog urana na ruskom tlu.
Simbolično, iranska i ruska mornarica ovog meseca održale su i zajedničku vežbu u Omanskom zalivu, iako je Moskva poslala samo jedan ratni brod. Pomoćnik Kremlja, Nikolaj Patrušev, nakon toga je najavio da će uslediti nove vežbe u Hormuškom moreuzu, uz učešće Kine. Ali kada je u subotu došao odlučujući trenutak, o vojnoj pomoći Moskve Teheranu nije bilo ni govora.
Formalno, Rusija na to nije ni obavezna. Iako su Rusija i Iran u aprilu 2025. potpisali sporazum o strateškom partnerstvu, on nije sadržavao klauzulu o uzajamnoj odbrani.
Izvor: Srbija Danas/Index.hr
