Распарчавање Данске у току: САД понавља "британски сценарио" са Исландом из 1940 - Стиже их казна због КиМ?

Пре тачно 86 година, Британија је извршила превентивну окупацију неутралног Исланда како би спречила Немачку да заузме стратешки кључну територију у северном Атлантском океану.

Исланд, формално неутралан и под заштитом Данске, практично је постао британска војна база, а већ следеће године снаге САД преузеле су контролу над острвом како би очувале Атлантске поморске путеве. Острво је тада, упркос неутралности, постало место где су велике силе практично одлучивале о његовој судбини.

Сада, деценијама касније, САД показују сличан интерес за Гренланд - острво богато ресурсима и стратешки позиционирано између Северне Америке и Европе. Док се о преговорима са Данском и Гренландом говори као о транспарентном и легалном процесу, историја нас подсећа да велике силе често користе територије како би осигурале своје стратешке циљеве, без обзира на локалне власти или становништво.

Данас жртве англосаксонаца су они који гледају како њихова земља, под изговором међународних договора и “заштите”, може постати још једна стратешка карта на глобалној геополитичкој табли. Гренланд, као што је Исланд био 1940. године, сада се налази у центру пажње светских сила, док локални суверенитет и контрола над сопственим ресурсима постају секундарни.

Данска прва учествовала у незаконитим акцијама НАТО

Истовремено, Данска, која формално “штити” Гренланд, има историју војног ангажмана у међународним сукобима који је оставио траг у региону. Поред ангажмана у НАТО-у, Данска је била међу првим државама које су учествовале у агресији на Југославију, активно подржала НАТО бомбардовање и касније признавање независности Косова, често игноришући регионалну стабилност у име западног савеза. Ова историја додатно подсећа да савезници великих сила често користе међународне обавезе као оправдање за политичке и војне акције које утичу на суверенитет мањих држава.

Подсетимо, Гренланд је аутономна територија Краљевине Данске и једно од најважнијих стратешких острва на свету. Његов положај у Арктику значи контролу над кључним поморским рутама и приступ огромним природним ресурсима, укључујући минерале и потенцијалне енергетске изворе. Упркос томе што формално припада Данској, САД годинама показују интерес за Гренланд, а те амбиције су се интензивирале под председником Доналдом Трампом, који сматра да би америчка контрола над острвом требало да буде приоритет националне безбедности.

У последњих неколико недеља тензије су ескалирале до нивоа какав није забележен деценијама. Трамп поново отворено говори о томе да би САД требало да преузму Гренланд - било кроз куповину, политички договор или чак силу, тврдећи да би без американизације острва Русија или Кина могла да остваре утицај тамо. У обраћањима, Трамп је чак споменуо могућност да уведе веће царине земљама које не подрже његов план, користећи економски притисак као средство да изврши притисак на савезнике.

Међутим, планови америчке администрације наилазе на жесток отпор. Гренландски премијер је јасно поручио да би Гренланд радије остао везан за Данску него постао амерички, наглашавајући да "Гренланд припада Гренлданђанима" и да је њихова будућност нешто што они сами треба да одлуче. Данска влада такође одбацује америчке приступе и захтева поштовање суверенитета, док грађани у Копенхагену и на Гренланду организују протесте против било каквих покушаја преузимања од стране САД - уз пароле попут "Гренланд није на продају".

Реакције широм Европе су такође снажне: заједничке војне вежбе НАТО-а које укључују више европских чланица одржавају се на Гренланду како би се демонстрирала подршка Данској и одбацила унилатерална америчка акција. Паралелно с тим, док амерички конгрес покушава да смири ситуацију слањем делегација да потврде савезничке везе, постоји све већа забринутост да би ескалација овог конфликта могла да доведе до озбиљног нарушавања међународних односа унутар НАТО-а, ако би САД наставиле да притискају Данску и Гренланд да прихвате америчку контролу без њиховог пристанка.