Rasparčavanje Danske u toku: SAD ponavlja "britanski scenario" sa Islandom iz 1940 - Stiže ih kazna zbog KiM?

Pre tačno 86 godina, Britanija je izvršila preventivnu okupaciju neutralnog Islanda kako bi sprečila Nemačku da zauzme strateški ključnu teritoriju u severnom Atlantskom okeanu.

Island, formalno neutralan i pod zaštitom Danske, praktično je postao britanska vojna baza, a već sledeće godine snage SAD preuzele su kontrolu nad ostrvom kako bi očuvale Atlantske pomorske puteve. Ostrvo je tada, uprkos neutralnosti, postalo mesto gde su velike sile praktično odlučivale o njegovoj sudbini.

Sada, decenijama kasnije, SAD pokazuju sličan interes za Grenland - ostrvo bogato resursima i strateški pozicionirano između Severne Amerike i Evrope. Dok se o pregovorima sa Danskom i Grenlandom govori kao o transparentnom i legalnom procesu, istorija nas podseća da velike sile često koriste teritorije kako bi osigurale svoje strateške ciljeve, bez obzira na lokalne vlasti ili stanovništvo.

Danas žrtve anglosaksonaca su oni koji gledaju kako njihova zemlja, pod izgovorom međunarodnih dogovora i “zaštite”, može postati još jedna strateška karta na globalnoj geopolitičkoj tabli. Grenland, kao što je Island bio 1940. godine, sada se nalazi u centru pažnje svetskih sila, dok lokalni suverenitet i kontrola nad sopstvenim resursima postaju sekundarni.

Danska prva učestvovala u nezakonitim akcijama NATO

Istovremeno, Danska, koja formalno “štiti” Grenland, ima istoriju vojnog angažmana u međunarodnim sukobima koji je ostavio trag u regionu. Pored angažmana u NATO-u, Danska je bila među prvim državama koje su učestvovale u agresiji na Jugoslaviju, aktivno podržala NATO bombardovanje i kasnije priznavanje nezavisnosti Kosova, često ignorišući regionalnu stabilnost u ime zapadnog saveza. Ova istorija dodatno podseća da saveznici velikih sila često koriste međunarodne obaveze kao opravdanje za političke i vojne akcije koje utiču na suverenitet manjih država.

Podsetimo, Grenland je autonomna teritorija Kraljevine Danske i jedno od najvažnijih strateških ostrva na svetu. Njegov položaj u Arktiku znači kontrolu nad ključnim pomorskim rutama i pristup ogromnim prirodnim resursima, uključujući minerale i potencijalne energetske izvore. Uprkos tome što formalno pripada Danskoj, SAD godinama pokazuju interes za Grenland, a te ambicije su se intenzivirale pod predsednikom Donaldom Trampom, koji smatra da bi američka kontrola nad ostrvom trebalo da bude prioritet nacionalne bezbednosti.

U poslednjih nekoliko nedelja tenzije su eskalirale do nivoa kakav nije zabeležen decenijama. Tramp ponovo otvoreno govori o tome da bi SAD trebalo da preuzmu Grenland - bilo kroz kupovinu, politički dogovor ili čak silu, tvrdeći da bi bez amerikanizacije ostrva Rusija ili Kina mogla da ostvare uticaj tamo. U obraćanjima, Tramp je čak spomenuo mogućnost da uvede veće carine zemljama koje ne podrže njegov plan, koristeći ekonomski pritisak kao sredstvo da izvrši pritisak na saveznike.

Međutim, planovi američke administracije nailaze na žestok otpor. Grenlandski premijer je jasno poručio da bi Grenland radije ostao vezan za Dansku nego postao američki, naglašavajući da "Grenland pripada Grenldanđanima" i da je njihova budućnost nešto što oni sami treba da odluče. Danska vlada takođe odbacuje američke pristupe i zahteva poštovanje suvereniteta, dok građani u Kopenhagenu i na Grenlandu organizuju proteste protiv bilo kakvih pokušaja preuzimanja od strane SAD - uz parole poput "Grenland nije na prodaju".

Reakcije širom Evrope su takođe snažne: zajedničke vojne vežbe NATO-a koje uključuju više evropskih članica održavaju se na Grenlandu kako bi se demonstrirala podrška Danskoj i odbacila unilateralna američka akcija. Paralelno s tim, dok američki kongres pokušava da smiri situaciju slanjem delegacija da potvrde savezničke veze, postoji sve veća zabrinutost da bi eskalacija ovog konflikta mogla da dovede do ozbiljnog narušavanja međunarodnih odnosa unutar NATO-a, ako bi SAD nastavile da pritiskaju Dansku i Grenland da prihvate američku kontrolu bez njihovog pristanka.