Raste tenzija među NATO članicama! Donald Tusk žestoko napao Ameriku: Rusija bi mogla uskoro napasti EU, a Tramp će samo gledati

Tusk kaže da danas, posebno na istočnom krilu NATO-a, raste pitanje da li je Savez još uvek politički i logistički spreman da brzo i odlučno reaguje u slučaju da Moskva krene na neku od članica. Naglašava da njegovi komentari ne dovode u pitanje formalnu snagu člana 5 Severnoatlantskog ugovora, koji garantuje uzajamnu odbranu, već odražavaju njegovu želju da se "garancije na papiru" pretvore u konkretne, operativne mehanizme. Premijer otvoreno govori o "kratkoročnim horizontima", više u mesecima nego u godinama, i ističe da je ključno da svi članovi Saveza svoja obećanja shvate jednako ozbiljno kao Poljska.

Preteruje li Tusk? Možda u vremenskom okviru, ali većina relevantnih zapadnih analitičara danas više ne govori o tome da li je ruski napad na neku članicu EU moguć, već kada bi takav rizik mogao postati realan – i koliko je Evropa spremna, piše Slobodna Dalmacija.

Šta kažu obaveštajne službe

Danska vojna obaveštajna služba procenjuje da bi Rusija u narednih pet godina mogla biti spremna za rat velikih razmera protiv Evrope ako proceni da je NATO slab i neodlučan. Slične procene stižu iz Nemačke, gde se govori da Moskva najkasnije do kraja decenije "drži otvorenu opciju rata protiv NATO-a".

Baltičke države idu još dalje: njihovi bezbednosni krugovi otvoreno govore o vremenskom horizontu od svega tri godine u kojima bi napad na njih mogao postati realan scenario. Ukrajinski obaveštajni šef Kirilo Budanov tvrdi da je Kremlj planove za agresiju na Evropu pomerio sa 2030. na 2027, uz mogućnost okupacije baltičkih zemalja.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute javno upozorava da bi Rusija mogla biti spremna da upotrebi vojnu silu protiv Saveza u roku od pet godina i da je "Savez sledeća meta Rusije". Na to se nadovezuje niz ratnih simulacija i internih analiza u kojima se sve češće polazi od pretpostavke da je sukob sa Rusijom "realna, a ne teorijska mogućnost". Sve zavisi od toga kada će se Rusija oporaviti od rata sa Ukrajinom; ta država sada praktično brani Evropu jer iscrpljuje Putinovu vojsku.

Skeptičniji glasovi

Ipak, deo stručnjaka upozorava da treba razlikovati političke pretnje i realne vojne mogućnosti Moskve. Estonski general i poslanik u Evropskom parlamentu Riho Teras kaže da Rusija "ima volju, ali ne i mogućnosti" za napad na EU – barem za sada. Prema tom tumačenju, Kremlj je iscrpljen ratom u Ukrajini, zavisi od ratne ekonomije i potrebno mu je vreme, novac i tehnološki oporavak da bi mogao da vodi veliki rat protiv NATO-a.
 

Neki vojni analitičari u Srednjoj Evropi upozoravaju da se deo scenarija u javnom prostoru "preuveličava", posebno kada je reč o spektakularnim invazijama duboko na teritoriju Saveza. Ipak, ističu da raste broj incidenata na granicama, sabotaža, upotrebe dronova i sajber-napada – zona "ispod praga rata" kojom Moskva, kako se ocenjuje, testira strpljenje i jedinstvo EU i NATO-a.

Ratne simulacije i "testiranje" Saveza

Nedavne vojne simulacije, uključujući one koje je opisao Vol Strit Žurnal, polaze od scenarija ruskog napada ili upada u neku od baltičkih država, poput Litvanije, i ukazuju na ozbiljne slabosti u brzini odlučivanja i logistici NATO-a. Zaključak tih vežbi nije da Rusija sutra kreće na Talin ili Viljnus, već da bi Savez u prvim danima krize mogao reagovati sporo, neusklađeno i podeljeno.

Zapadni bezbednosni analitičari upozoravaju i na takozvane "testne scenarije": ograničene incidente, diverzije ili navodnu "zaštitu" ruskog stanovništva u pograničnim delovima EU, kako bi se proverilo da li će NATO zaista reagovati. Takav pristup, kombinacija pritiska na granicama, propagande i pravne nejasnoće, smatra se verovatnijim od frontalne invazije na veliku članicu.

Zaključne poruke analitičara

Zajednički zaključak većine ozbiljnih analiza jeste da je direktan napad na članicu EU danas malo verovatan, ali da se ta verovatnoća povećava ukoliko je Evropa slabije pripremljena i ako su političke poruke iz Vašingtona nejasne. Stručnjaci ističu da Moskva pažljivo prati evropsko naoružavanje, političke podele u EU i NATO-u, kao i unutrašnju situaciju u SAD, i da bi u slučaju procene da je Zapad razjedinjen i spor, "prozor prilike" za agresiju mogao da postane opasno širok.

Istovremeno, sve veći broj analitičara zaključuje da je "period mira kakav je Evropa poznavala nakon Hladnog rata završen" i da kontinent ulazi u fazu u kojoj mora da se ponaša kao da je rat moguć – upravo da bi bio sprečen. U tom smislu, pitanje više nije samo da li bi Rusija mogla da napadne neku članicu EU, već da li će Evropa u narednim godinama uspeti da dovoljno ojača odbranu i političko jedinstvo kako bi takav napad ostao – preskup i previše rizičan čak i za Kremlj.

Šta je član 42 stav 7 Ugovora o EU?

Tuskove izjave dolaze u trenutku kada se lideri Evropske unije sastaju na samitu na Kipru, gde se između ostalog raspravlja i o evropskoj klauzuli uzajamne odbrane – članu 42(7) Ugovora o EU. Rasprava je dodatno podstaknuta porukama Donalda Trampa o mogućem povlačenju SAD iz NATO-a i nejasnim signalima o budućnosti američke zaštite Evrope.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, EU pokušava da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost – kroz zajedničku nabavku naoružanja, koordinaciju proizvodnje i razvoj odbrambene infrastrukture, uključujući sisteme za borbu protiv dronova.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ranije je pozvala da se član 42(7) "oživi" i pretvori u stvarni bezbednosni mehanizam, a ne samo deklarativnu odredbu. Ipak, mnoge članice i dalje oprezno pristupaju ideji jačanja EU odbrane na način koji bi mogao da oslabi NATO ili umanji ulogu SAD, koja ostaje ključna za bezbednost Evrope još od Drugog svetskog rata.

Haos u odlučivanju

Kao ilustraciju tih dilema, Tusk navodi incident iz 2025. godine, kada je grupa ruskih dronova povredila poljski vazdušni prostor. Dok je Varšava to videla kao ozbiljnu provokaciju, deo saveznika u NATO-u oklevao je da to tretira kao napad. Tek naknadno savez je podigao borbene avione i oborio deo dronova, što je bio prvi direktan oružani kontakt NATO-a i ruskih snaga nakon 2022.

Tusk navodi da je tokom te "septembarske noći" imao poteškoća da ubedi saveznike da se ne radi o slučajnom incidentu, već o namernoj poruci Moskve. Prema njegovim rečima, nekima je bilo "lakše da veruju da se ništa ozbiljno ne dešava", zbog čega danas insistira na jasnim i automatskim mehanizmima reakcije u kriznim situacijama.

Poljska je među najposvećenijim proatlantskim članicama NATO-a i već sada ulaže oko 5 odsto BDP-a u odbranu, znatno iznad preporučenih ciljeva Saveza. Tusk naglašava da Varšava nema dilemu oko strateškog savezništva sa SAD, ali postavlja pitanje šta to znači u praksi ako dođe do stvarne krize.

On poručuje da veruje u član 5 NATO-a, ali da povremeno postoje "određene sumnje" i da Savezu nedostaje praktičan, brz i automatski okvir reagovanja u slučaju eskalacije.

Izvor: Srbija Danas/Avaz.ba