Рат са Ираном прескупо коштао Американце: 40 милијарди долара отишло без трага, али права цена је много већа

Та сума укључује трошкове муниције, уништене опреме и штету на базама, али не обухвата оперативне трошкове који су већ урачунати у буџет Министарства одбране за фискалну 2026. годину, вредан више од билион долара, рекао је за CNN Марк Кансиан, виши саветник у Центру за стратешке и међународне студије (ЦСИС).

Пентагон је поднео захтев за додатно финансирање у износу од 80 милијарди долара, а мање од 20 милијарди тог укупног захтева односи се на хитне потребе произашле из рата с Ираном. Захтев не укључује трошкове попут поправке објеката и америчких база у региону.

Муниција је представљала највећи издатак, рекао је Кансиан, додајући да је забележена "велика употреба“ оружја дугог домета које је веома софистицирано и скупо.

Стручњаци и званичници рекли су за CNN да је војска потрошила значајан део кључних залиха пројектила. Трамп је раније у јуну активирао Закон о одбрамбеној производњи како би натерао компаније из одбрамбене индустрије да производе више оружја.

Рат је довео до раста цена горива, што представља проблем за Трампа, који је повећање експлоатације фосилних горива учинио важним делом своје политичке агенде. Иако су САД годинама највећи произвођач нафте и гаса, тржиште је сложено и глобално повезано. Цене бензина порасле су са просека испод три долара по галону широм земље на више од четири долара током већег дела рата.

Према показатељу трошкова енергије Универзитета Браун, америчка домаћинства су потрошила 253 долара више него што би платила да рата није било.

Американци су осетили последице виших цена бензина, док су пољопривредници и превозници посебно погођени растом цена дизела. Просечна цена дизела пре почетка рата износила је око 3,80 долара по галону, а до 15. јуна порасла је на више од пет долара, иако је касније благо смањена у односу на врхунац сукоба.

Према процјени Универзитета Браун, због раста цена Американци су укупно потрошили око 27,1 милијарду долара више на дизелско гориво.

Рат је додатно утицао и на раст цена ђубрива, што би могло имати дугорочне последице по пољопривредну производњу.

Америчке стратешке резерве нафте, које се складиште у подземним резервоарима соли на обали Мексичког залива, смањене су током администрације Џоа Бајдена због рата Русије и Украјине, као и током Трампове администрације због сукоба с Ираном. Резерве су сада на најнижем нивоу од 1983. године, када је њихово пуњење почело за вријеме администрације Роналда Регана.

Годишња инфлација је први пут у посљедње три године премашила четири посто, углавном због раста цијена енергената, показују подаци америчког Завода за статистику рада.

Истовремено, цене расту брже него што су у протеклој години расле просечне плате Американаца, што значи да је инфлација у априлу и мају практично неутралисала раст зарада, први пут од 2023. године.

Трамп и даље има стабилно језгро присталица, али већина грађана не одобрава начин на који обавља председничку функцију. Због тога му је рејтинг већ пре почетка рата пао испод 40 посто. У фебруару је 38 посто Американаца подржавало његов рад, док је средином јуна тај проценат износио 37 посто, према анкетама CNN-a.

Извор: Србија Danas/Klix.ba