Rat sa Iranom preskupo koštao Amerikance: 40 milijardi dolara otišlo bez traga, ali prava cena je mnogo veća

Ta suma uključuje troškove municije, uništene opreme i štetu na bazama, ali ne obuhvata operativne troškove koji su već uračunati u budžet Ministarstva odbrane za fiskalnu 2026. godinu, vredan više od bilion dolara, rekao je za CNN Mark Kansian, viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Pentagon je podneo zahtev za dodatno finansiranje u iznosu od 80 milijardi dolara, a manje od 20 milijardi tog ukupnog zahteva odnosi se na hitne potrebe proizašle iz rata s Iranom. Zahtev ne uključuje troškove poput popravke objekata i američkih baza u regionu.

Municija je predstavljala najveći izdatak, rekao je Kansian, dodajući da je zabeležena "velika upotreba“ oružja dugog dometa koje je veoma sofisticirano i skupo.

Stručnjaci i zvaničnici rekli su za CNN da je vojska potrošila značajan deo ključnih zaliha projektila. Tramp je ranije u junu aktivirao Zakon o odbrambenoj proizvodnji kako bi naterao kompanije iz odbrambene industrije da proizvode više oružja.

Rat je doveo do rasta cena goriva, što predstavlja problem za Trampa, koji je povećanje eksploatacije fosilnih goriva učinio važnim delom svoje političke agende. Iako su SAD godinama najveći proizvođač nafte i gasa, tržište je složeno i globalno povezano. Cene benzina porasle su sa proseka ispod tri dolara po galonu širom zemlje na više od četiri dolara tokom većeg dela rata.

Prema pokazatelju troškova energije Univerziteta Braun, američka domaćinstva su potrošila 253 dolara više nego što bi platila da rata nije bilo.

Amerikanci su osetili posledice viših cena benzina, dok su poljoprivrednici i prevoznici posebno pogođeni rastom cena dizela. Prosečna cena dizela pre početka rata iznosila je oko 3,80 dolara po galonu, a do 15. juna porasla je na više od pet dolara, iako je kasnije blago smanjena u odnosu na vrhunac sukoba.

Prema procjeni Univerziteta Braun, zbog rasta cena Amerikanci su ukupno potrošili oko 27,1 milijardu dolara više na dizelsko gorivo.

Rat je dodatno uticao i na rast cena đubriva, što bi moglo imati dugoročne posledice po poljoprivrednu proizvodnju.

Američke strateške rezerve nafte, koje se skladište u podzemnim rezervoarima soli na obali Meksičkog zaliva, smanjene su tokom administracije Džoa Bajdena zbog rata Rusije i Ukrajine, kao i tokom Trampove administracije zbog sukoba s Iranom. Rezerve su sada na najnižem nivou od 1983. godine, kada je njihovo punjenje počelo za vrijeme administracije Ronalda Regana.

Godišnja inflacija je prvi put u posljednje tri godine premašila četiri posto, uglavnom zbog rasta cijena energenata, pokazuju podaci američkog Zavoda za statistiku rada.

Istovremeno, cene rastu brže nego što su u protekloj godini rasle prosečne plate Amerikanaca, što znači da je inflacija u aprilu i maju praktično neutralisala rast zarada, prvi put od 2023. godine.

Tramp i dalje ima stabilno jezgro pristalica, ali većina građana ne odobrava način na koji obavlja predsedničku funkciju. Zbog toga mu je rejting već pre početka rata pao ispod 40 posto. U februaru je 38 posto Amerikanaca podržavalo njegov rad, dok je sredinom juna taj procenat iznosio 37 posto, prema anketama CNN-a.

Izvor: Srbija Danas/Klix.ba