Револуција у медицини – мистерија из 1972. коначно решена: Научници открили нову крвну групу

Лекари из Велике Британије и Израела открили су потпуно нову крвну групу, чиме су направили огроман искорак у разумевању људске генетике и обезбедили сигурнију будућност за пацијенте са ретким крвним особинама.

Све почело 1972

Све је почело 1972. године, када су лекари, анализирајући крв труднице, приметили необичан недостатак на површини њених црвених крвних зрнаца није постојала молекула која се налази код готово свих других људи.

Ова необична појава остала је загонетка деценијама, све док научници из Велике Британије и Израела нису успели да је разјасне.

У раду објављеном 2024. године, истраживачи су описали потпуно нови систем крвних група, дајући тиме одговор на питање које је мучило хематологе широм света више од пола века.

Нова крвна група - велики искорак за медицину

Луиз Тили, хематолошкиња британске Националне здравствене службе, која је више од 20 година проучавала ову специфичност крви, изјавила је да је ово "велико достигнуће и резултат дугогодишњег тимског рада, који ће омогућити квалитетнију бригу о пацијентима са ретким крвним особинама".

Крв није само А, Б и 0

Већина људи зна само за АБО систем крвних група и Рх фактор (позитиван или негативан), али крв је знатно сложенија.

На површини црвених крвних зрнаца налазе се бројни протеини и шећери, антигени, који организму помажу да разликује сопствене ћелије од страних.

Због тога је код трансфузије изузетно важно да крвне групе буду компатибилне - у супротном, може доћи до озбиљних и потенцијално смртоносних реакција.

Генетски раритет откривен после деценија

Откривени антиген који је недостајао пацијенткињи из 1972. године зове се AnWj, а присутан је код више од 99,9% светске популације. Научници су установили да се он налази на протеину познатом као МАЛ (мијелински и лимфоцитни протеин), па је новооткривени систем крвних група добио назив - МАЛ крвна група.

Тим Сатчвел, ћелијски биолог са Универзитета Западне Енглеске, објаснио је да је МАЛ протеин изузетно мали и сложен за анализу, због чега је истраживачки процес био веома захтеван.

Коначну потврду дали су експерименти у којима су у ћелије без AnWj антигена успешно унели МАЛ ген - чиме су те ћелије почеле да производе недостајући антиген.

Шта ово значи за будуће пацијенте?

Откривање генетских маркера за МАЛ систем омогућава тестирање пацијената како би се утврдило да ли имају ретку крвну особину и да ли је она наследна или резултат неког медицинског стања.

Ово откриће може играти кључну улогу у спасавању живота, нарочито код особа којима су потребне трансфузије или оне које имају специфичне имунолошке реакције на крвне производе.

Детаљи истраживања објављени су у угледном научном часопису Блоод.

Извор: ЕУправо Zato/Index.hr