"Русија нам прети" Немачка одлучила да остави историју у прошлости и припреми се за рат: Морамо да делујемо

Како преноси "BBC", немачка војска, Бундесвер, добила је одобрење за велико повећање инвестиција пошто парламент више не ограничава потрошњу на одбрану на правила о дугу. Генерал-мајор Карстен Бреуер рекао је да је новац хитно потребан јер верује да се Русија неће зауставити на Украјини.

- Русија нам прети. Путин нам прети. Морамо да их зауставимо, каже Бројер и додаје да би НАТО могао да буде нападнут за четири године.

- Наше време зависи од тога колико нам Путин даје да се припремимо. Што пре будемо спремни, то боље, тврди он.

Руски напад на Украјину променио је ставове у Немачкој. Људи тамо дуго су одбацивали војну моћ због немачке прошлости и улоге у Европи. Маркус Зинер из Немачког Маршаловог фонда у Берлину каже:

- Почели смо два светска рата. Иако је прошло 80 година, многи и даље мисле да не треба да се мешамо у сукобе.

Неки се и даље плаше милитаризма, а војска је годинама недовољно финансирана. Док су Пољска и балтичке земље упозоравале на Русију и јачале своју одбрану, Немачка је под Ангелом Меркел сарађивала са Москвом. Мислили су да ће трговина донети демократију, али Русија је узела новац и напала Украјину. Како преноси BBC, канцелар Олаф Шолц је 2022. године најавио велики преокрет, "Зајтенвенде" и обећао 100 милијарди евра за војску да заустави "рат хушкаче попут Путина". Али Бреуер каже да то није довољно.

- Поправили смо неке рупе, али стање је лоше, признаје он. Русија улаже у оружје и опрему за фронтове у Украјини, користи сајбер нападе, саботаже и непознате дронове над немачким базама. Бреуер види опасност у Путиновој агресији и сматра да Немачка мора брзо да делује.

Извештај парламенту потврђује да Бундесверу недостаје све - од муниције до војника, а у лошем су стању и војне касарне, базе и опрема. Ева Хогл процењује да је за реконструкцију потребно 67 милијарди евра. Уклањање ограничења дуга омогућиће војсци сталан приступ новцу, каже Бреуер. Ту одлуку донео је Фридрих Мерц, могући Шолцов наследник, непосредно пре распуштања парламента после фебруарских избора. Нови парламент, са антивојном левицом и проруском десницом, можда неће подржати тај потез. Ипак, преокрет започет 2022. се наставља. Анкета показује да 79 одсто Немаца види Путина као опасност за мир у Европи, а 74 одсто исто мисли о Доналду Трампу после говора његовог потпредседника у Минхену:

Маркус Зинер каже: "Не знамо куда Америка иде, али је нестало поверења да може да нас заштити. У Берлину страх од војске јењава." 

Шарлот Крефт (18) каже да је напустила свој пацифистички став: "Мислили смо да се искупљујемо демилитаризацијом, али сада морамо да бранимо демократију и слободу."

Лудвиг Штајн додаје: "Многима је чудно да улажу у војску, али ми немамо избора". Софи, млада мајка, сматра одбрану неопходном, али не жели да њен син служи војску.

Бундесвер има само један центар за регрутацију у Берлину, између апотеке и продавнице ципела. Војним луткама и паролама покушава да привуче младе људе, али мало ко долази. Немачка није успела да повећа број војника на 203.000. Бреуер жели још 100.000 људи, укупно 460.000 са резервом, и каже да је за то потребна регрутација.

- Без њега нећемо добити војнике, тврди он.

Дебата о томе тек почиње. Бреуер обилази градске куће и пита људе: "Јесте ли спремни за рат?" Једна жена га је оптужила да ју је уплашио, а он је одговорио: "Не плашим ја тебе, него онај други!" – мислећи на Путина.

Бреуер сматра да Немачка мора да разуме претњу Русије и несигурност Америке и да се промени.

- Сада сви схватају да морамо да делујемо, закључује он.