Русија снабдева Иран обавештајним подацима за гађање америчких снага на Блиском истоку? Званичници открили информације, ово су стратегије и последице

Русија снабдева Иран обавештајним подацима за гађање америчких снага на Блиском истоку, што представља први знак да се у рат, макар и посредно, укључио још један велики противник Сједињених Америчких Држава. То су открила тројица званичника упознатих са обавештајним подацима. Ова помоћ, о којој се раније није извештавало, показује да се у сукоб који се брзо шири укључио и један од главних америчких ривала – нуклеарна сила са изузетно развијеним обавештајним капацитетима, пише Washington Пост.

Од почетка рата у суботу, Русија је Ирану прослеђивала информације о локацијама америчке војне имовине, укључујући ратне бродове и авионе, рекли су званичници који су желели да остану анонимни због осетљивости теме.

- Чини се да је реч о прилично свеобухватним напорима - рекао је један од њих.

Руска амбасада у Вашингтону није одговорила на захтев за коментар. Москва је позвала на прекид рата, који је назвала ''ничим изазваним чином оружане агресије''. Ипак, није потпуно јасно колики је обим руске помоћи Ирану у циљању америчких снага. Званичници наводе да је способност иранске војске да самостално лоцира америчке снаге ослабила недељу дана након почетка борби.

Стање на ратишту

У недељу је у иранском нападу дроном у Кувајту погинуло шест америчких војника, док је неколико њих рањено. Иран је испалио хиљаде једнократних нападачких дронова и стотине пројектила на америчке војне положаје, амбасаде и цивилне циљеве, док је истовремено заједничка америчко-израелска кампања погодила више од 2.000 иранских циљева, укључујући локације балистичких ракета, поморска средства и политичко руководство земље.

- Ирански режим је потпуно сломљен - изјавила је портпаролка Беле куће Ана Кели, не коментаришући руску помоћ Ирану. - Њихова способност за одмазду балистичким пројектилима слаби из дана у дан, морнарица им је уништена, производни капацитети срушени, а њихови савезници једва опстају.-

Реакције САД и Кине

ЦИА и Пентагон одбили су да коментаришу ове наводе. На питање какву поруку има за Русију и Кину, које су међу најважнијим савезницима Ирана, амерички министар одбране Пит Хегсет рекао је да нема никакву поруку и да ''они овде заправо и нису неки фактор''.

Двојица званичника упознатих са руском подршком Ирану навела су да нема знакова да Кина помаже иранској одбрани, упркос блиским односима две земље. Кинеска амбасада у Вашингтону није одговорила на упит за коментар, док је Пекинг позвао на прекид сукоба.

Анализа иранских напада

Аналитичари сматрају да размена обавештајних података одговара обрасцу иранских напада на америчке снаге, који су усмерени на инфраструктуру за командовање и контролу, радаре и привремене војне објекте – попут оног у Кувајту где је погинуло шест војника. Последњих дана погођена је и испостава ЦИА у америчкој амбасади у Ријаду, главном граду Саудијске Арабије.

- Иран изводи веома прецизне ударе на радаре за рано упозоравање или радаре ван хоризонта - рекла је Дара Масикот, стручњакиња за руску војску из фондације Царнегие за међународни мир. - То раде веома циљано. Гађају командне и контролне центре.-

Иран поседује само неколико војних сателита и нема сопствену сателитску констелацију, због чега су снимци које пружају много напредније руске свемирске способности изузетно вредни, нарочито јер је Кремљ усавршио сопствене методе циљања током година рата у Украјини, објаснила је Масикот.

Никол Грајевски, стручњакиња за сарадњу Ирана и Русије на Белфер центру Харвардске Kennedy школе, оценила је да ирански осветнички напади показују висок ниво софистицираности, како у избору циљева, тако и у способности да у неким случајевима пробију америчку и савезничку противваздушну одбрану.

- Пробијају противваздушну одбрану - рекла је, додајући да се квалитет иранских напада побољшао чак и у поређењу са њиховим дванаестодневним ратом са Израелом прошлог лета.

Шире последице

Пентагон убрзано троши залихе прецизног наоружања и противваздушних пресретача, рекли су за Washington Пост извори упознати са ситуацијом, наглашавајући забринутост коју је изразио генерал Ден Кејн, начелник Здруженог генералштаба, док је председник Доналд Трамп разматрао да ли да одобри операцију. Администрација је покушала да умањи Кејнову процену.

Руска помоћ мења динамику посредничког рата који је настао након руске инвазије на Украјину 2022. године. Током тог сукоба амерички противници, укључујући Иран, Кину и Северну Кореју, пружали су Русији војну или материјалну подршку за њену одбрамбену индустрију.

Сједињене Државе су, с друге стране, Украјини обезбедиле војну опрему вредну десетине милијарди долара и делиле обавештајне податке о руским положајима како би побољшале циљање.

У четвртак је украјински председник Володимир Зеленски на мрежи X објавио да је администрација Доналда Трампа затражила помоћ у заштити од иранских дронова, те да ће Кијев као одговор послати ''stručnjake''.

- Руси су веома свесни помоћи коју пружамо Украјинцима - рекао је један од званичника упознатих са подршком Москве Техерану. -Мислим да су били веома задовољни што су добили прилику да се на неки начин реванширају.-

Додао је да руско прикупљање обавештајних података није на нивоу америчког, али да и даље спада међу најнапредније на свету.

Стратешки прорачун Кремља

Washington Пост је раније известио да Кремљ, упркос ударцу једном од својих најближих партнера, види могуће користи у дуготрајном рату између САД и Ирана – укључујући веће приходе од нафте и кризу која одвлачи пажњу Америке и Европе са рата у Украјини.

Иран, чији је врховни вођа убијен на почетку сукоба, могао би постати најновија земља која је последњих година изгубила проруску власт, након побуне у Сирији крајем 2024. која је свргнула дугогодишњег лидера Башара ал-Асада и америчке војне операције у јануару у којој је ухапшен венецуелански председник Николас Мадуро.

Ипак, недостатак директног војног ангажмана Москве делимично је последица потребе да се фокусира на друге изазове, сматра Масикот.

Кремљ, рекла је, ''веома озбиљно сматра да то није њихов проблем и није њихов рат. Из перспективе стратешког прорачуна, Украјина је и даље далеко највећи приоритет.''